Фото: Фонет

Ђелић је на скупу поводом усвајања Дунавске стратегије истакао да та стратегија представља велику шансу за Србију с обзиром на то да ће омогућити улагање значајних средстава у многе делове наше земље.

Европска комисија је 9. децембра усвојила Дунавску стратегију и упутила је на усвајање Савету Европске уније и Европском парламенту, што се очекује у првој половини следеће године, за време председавања Мађарске ЕУ, подсетио је он.

Дунавска стратегија ће се спроводити у наредне две деценије, рекао је Ђелић и напоменуо да ће од 18,5 милиона евра, 6,5 милиона евра бити уложено у ревитализацију Голубачке тврђаве и целог Голупца.

Према његовим речима, то ће омогућити да се до краја 2011. године распишу потребни тендери и да радови, који ће трајати укупно три године, почну већ почетком 2012.

Потпредседник Владе је навео да ће 4,6 милиона евра бити уложено у локалну инфраструктуру у Великом Градишту и објаснио да се Дунавска стратегија не односи само на приобалне општине, већ на свих 80 општина које су у сливу Дунава.

Он је упутио апел челницима поменутих општина и грађанима да припреме одговарајуће пројекте, који треба да буду реализовани у оквиру стратегије.

Србија као земља која није чланица ЕУ, а која је активно учествовала у изради Дунавске стратегије, има обавезу да новцем из претприступних фондова ЕУ спроведе пројекте који су саставни део те стратегије, поручио је Ђелић.

Према његовим речима, у европским фондовима има довољно средстава за финансирање тих пројеката, а наша земља се кандидовала да учествује у координирању пројеката из области безбедности, инфраструктуре, економије, знања, туризма и медија.

Он је навео да Дунав пролази кроз Србију у дужини од 588 километара, што је четвртина укупног пловног тока те реке и додао да Србија мора да искористи шансу која јој се пружа кроз спровођење Дунавске макрорегионалне стратегије.

Сада је важно да се распише тендер за изградњу железничког коридора на Дунаву - за Жежељев мост, нагласио је Ђелић и најавио да ће за 2012. годину значајна средства у оквиру те стратегије бити опредељена за дунавске пројекте у Београду.

Стратегија се, како је навео, односи на државе дунавског слива и њихове непосредне суседе – Немачку, Аустрију, Словачку, Чешку, Мађарску, Словенију, Румунију, Бугарску у оквиру ЕУ и на Хрватску, Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Молдавију и Украјину.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер истакао је да је Дунавска стратегија значајна за Србију пре свега због чињенице да, иако још није чланица ЕУ, од самог почетка учествује у њеној изради, на истим основама као и земље чланице.

Финансираћемо неколико пројеката, од којих су најзначајнији систем за речну пловидбу, мост у Новом Саду и уништавање неексплодиране муниције која се налази у Дунаву како би се речни саобраћај одвијао несметано, прецизирао је Дежер.

Реализацијом ових пројеката, како је навео, биће унапређено повезивање и јачање Дунавског региона и побољшаће се заштита животне средине.

Дежер је нагласио да ће Дунавска стратегија омогућити већу употребу Дунава за потребе транспорта, енергетике и за културни развој свих држава кроз које пролази.

Ђелић и Дежер су пре представљања Дунавске стратегије обишли Голубачку тврђаву.