Ђелић, који учествује на регионалној ИПА конференцији „Одрживи резултати и утицаји“, рекао је да Европа почиње да размишља о начинима финансирања западног Балкана и Турске у предстојећих осам година и оценио да је због тога битно да су две идеје које су данас изнете наишле на добар пријем.

Потпредседник Владе је објаснио да је идеја да се финансијска подршка земљама које теже чланству у Унији линеарно повећава и пре самог чланства, а не да када постану чланице одједном добију велика средства која нису у стању да утроше.

То би значило, како је објаснио, да би Србија из ИПА фондова уместо званичних 200 милиона евра у годинама које долазе могла да добија 300, 500, 600, 800 милиона евра како би се боље припремила за улазак у ЕУ.

Друга идеја јесте давање гаранција ЕУ за наш буџет да бисмо могли да се задужимо на тржишту капитала под условима које добија сама Унија, а то је камата од око један одсто на годишњем нивоу, додао је он.

Према његовим речима, овакво повећање подршке Уније и давање гаранција су сада први пут добиле подршку и европских званичника.

Ђелић је напоменуо да је предуслов и за једно и за друго финансијски систем који је транспарентан, некорумпиран и где европски порески обвезници знају на шта се троши новац.