Млађан Динкић
	Фото: Бета

Динкић је приликом уручивања уговора о раду за 20 од укупно 200 младих људи из Ниша, Прокупља, Лесковца, Крушевца, Врања и Пирота потврдио да ће Влада АП Војводине за следећу годину издвојити нешто већа средства за тај програм.

У тај програм први пут ће се укључити и општине и градови, који треба да определе средства према могућностима, додао је потпредседник Владе.

Он је истакао да је циљ да се више средстава обезбеди за оне градове и општине у којима је стопа незапослености већа како би се младима омогућило да остану да живе у њима, а не да се селе у веће градове.

Према његовим речима, за програм "Прва шанса", који подразумева волонтерску праксу од три месеца и заснивање радног односа у трајању од 12 месеци ради стручног оспособљавања приправника, ове године је из буџета Србије опредељено 1,8 милијарди динара.

Право учешћа у том програму имају млади до 30 година старости који су завршили средњу, вишу школу или факултет и немају радно искуство, подсетио је Динкић.

Потпредседник Владе посетио је данас и индустрију меса "Бифтек" у Нишу, која је ове године у оквиру програма "Прва шанса" запослила 49 младих људи са евиденције Националне службе за запошљавање.

Динкић је поручио да ова компанија треба да буде пример и другим предузећима у нашој земљи јер потврђује да је од мале породичне фирме могуће прерасти у предузеће које тренутно запошљава 270 радника.

Он је на Економском факултету у Нишу одржао предавање о економској политици Владе, макроекономској ситуацији и узроцима економске кризе у земљи и свету.

Потпредседник Владе је рекао да је у Србији ове године забележен благ опоравак привреде од последица светске економске кризе, који је нешто бржи у односу на земље у региону.

Динкић је навео да се до краја ове године очекује раст бруто друштвеног производа (БДП) од 1,9 одсто, уз напомену да је раст БДП-а још увек мањи од оног из 2008. године, што је незадовољавајуће.

У односу на прошлу годину, ове године у Србији је забележен раст индустријске производње од пет одсто и извоза за 21 одсто, прецизирао је он и истакао да је вредност извоза у септембру била на нивоу из периода пре почетка светске економске кризе.

Према његовим речима, проблем представља то што Србија углавном извози пољопривредне производе и полупроизводе, а требало би да на страно тржиште пласира више производа високог степена прераде.

Потпредседник Владе је указао на то да се због тога ради на довођењу страних инвеститора, посебно из оних земаља са којима Србија има спољнотрговински дефицит.

Један од начина за привлачење страних инвестиција су подстицајне мере за компаније, посебно из електронске и ауто-индустрије, као и из сектора информационих технологија, објаснио је Динкић, уз напомену да се ради и на подизању слободних индустријских зона у Србији.

Велику шансу Србије представљају споразуми о слободној трговини са многобројним земљама које имају тржиште са више од милијарду становника, нагласио је Динкић и додао да су највеће препреке за довођење страних инвеститора бирократске процедуре.