Поменути закон, који је кровни документ са којим ће морати да буду усклађени сви регионални и локални просторни планови, требало би да омогући усаглашавање економског и социјалног развоја са природним, еколошким и културним потенцијалима и ограничењима на територији Србије.

Циљ Просторног плана јесте да омогући уравнотежен регионални развој и унапређење социјалне кохезије, регионалне конкурентности и приступачности, као и одрживо коришћење ресурса и већи степен заштите животне средине.

Међу циљевима су и заштићено, уређено и одрживо коришћење природног и културног наслеђа, као и просторно-функционална интегрисаност државе у окружење.

Законом је дефинисана и серија приоритета које би надлежне институције општина, градова и региона, у сврху бржег и квалитетнијег развоја наше земље, морале да реализују до 2014. године.

Посебна пажња у овом документу посвећена је регионалном аспекту и децентрализацији Србије као предуслову равномерног развоја, са акцентом на положају градова који треба да буду основни мотори развоја земље.

Закон се бави плановима у енергетској, водној и транспортној инфраструктури, електронској и комуникационој опреми, туризму и заштити животне средине, природном и културном наслеђу, као и мрежом урбаних центара, регионалних организација и коришћењем земљишта.

Први просторни план Србије донет је 1996. године за период до 2010. године, а одлуку о изради новог плана донела је Влада Србије у новембру 2009. године.

Скупштина Србије усвојила је данас и измене Закона о здравственој заштити, којима је свим здравственим радницима запосленим у здравственој установи или приватној пракси омогућен допунски рад ван редовног радног времена.

Утврђено је да здравствени радник може да закључи уговор о допунском раду највише до једне трећине радног времена.

Здравствени радник допунски рад може да обавља код послодавца са којим има закључен уговор о раду са пуним радним временом, односно код другог послодавца, под условом да тај допунски рад не утиче на организацију рада здравствене установе.

Изменама закона утврђено је да уговор о допунском раду садржи врсту, начин, време трајања посла, висину и начин утврђивања накнаде за рад.

Тај уговор може се закључити за обављање здравствених услуга које нису обухваћене обавезним здравственим осигурањем, као и за услуге које здравствена установа пружа за потребе организације обавезног здравственог осигурања, а за које не може на други начин да обезбеди одговарајући кадар.

Обавеза је здравствене установе и приватне праксе да воде евиденцију о закљученим уговорима о допунском раду, а здравствена установа у финансијском плану посебно исказује и води средства остварена по основу обављања допунског рада.

Измене Закона о здравственој заштити ступиће на снагу осмог дана од објављивања у "Службеном гласнику", а пропис за њихово спровођење биће донет у року од 90 дана од дана ступања закона на снагу.

Скупштина је усвојила и План развоја здравствене заштите чији је циљ унапређење здравља становништва и квалитета живота, као и одрживост система здравствене заштите.

Данас су усвојене и измене и допуне Закона о туризму, којима се прецизирају услови обављања послова туристичких агенција, као и услови за добијање лиценце.

Посланици су изгласали и Закон о транспорту опасног терета, који би требало да омогући највиши степен безбедности при транспорту опасног терета у друмском, железничком, водном и ваздушном саобраћају.

Донет је и Закон о метеоролошкој и хидролошкој делатности, који уређује организацију и начин обављања тих послова, систем ране најаве метеоролошких и хидролошких елементарних непогода, као и међународну сарадњу.

На заседању су усвојене измене и допуне следећих докумената: Закона о хемикалијама, Закона о биоцидним производима, Закона о заштити од буке у животној средини, Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину, Закона о заштити природе и Закона о управљању отпадом.