Дулић је у изјави за агенцију Танјуг рекао да скупови попут овог служе да министри ЕУ и западног Балкана креирају заједничку стратегију преговора на предстојећој конференцији у Мексику, на којој ће се покушати да пронађе заједничка стратегија и глобални одговор на климатске промене и смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште.

Србија је, будући да је завршила један велики документ – национални инвентар гасова с ефектом стаклене баште, први пут у прилици да равноправно разговара са другим земљама, знајући тачно у којим се сегментима наше привреде налазе највећи произвођачи гасова с ефектом стаклене баште, нагласио је министар и додао да смо сада први пут у могућности да преузмемо обавезе и планирамо нашу будућност.

Он је саопштио да је подручје Србије изузетно осетљиво на последице климатских промена, уз напомену да се наша земља налази у региону који је у том погледу један од најугроженијих.

Према најнеповољнијим сценаријима који се представљају на конференцијама попут данашње, Србија би, како је истакао, у будућности могла да буде земља у којој ће владати екстремне метеоролошке разлике – од изузетно хладних зима до веома тешких суша, испресецаних периодима дугих киша, што ће изазвати последице у свим сферама живота.

Србија мора да постане део глобалне породице која се бори против климатских промена, као мали емитер гасова с ефектом стаклене баште, при чему је неопходно да у будућности преузме своју улогу и обезбеди додатна материјална средства, нагласио је Дулић.

Према његовим речима, један од разлога сазивања овог скупа у Бечу јесте и да се преговара на који начин ће се финансирати додатни трошкови у будућности.

Србија је уважени члан породице земаља које данас преговарају о климатским променама. Наша земља је спремна за то, ми смо у потпуности усаглашени са политиком ЕУ и као будућа чланица Уније свакако ћемо наше капацитете дефинисати у том правцу, рекао је министар.

Дулић ће током боравка у Бечу са министром заштите животне средине Аустрије Николасом Берлаковићем потписати меморандум о разумевању о сарадњи у тој области.

Србија ће се тим споразумом, који су до сада потписале Хрватска, Мађарска, Словенија и Аустрија, прикључити највећем резервату биосфере у свету, навео је он и додао да је реч о заштићеним подручјима дуж реке Дунав.

Потписивањем овог мултилатералног споразума заштите природе придружићемо се престижном клубу земаља које на високом нивоу брину о својој природи, истакао је министар.

На састанку у Бечу учествују и представници Европске комисије, као и министри и високи државни представници Словачке, Хрватске, Лихтенштајна, Словеније, Швајцарске, Чешке, Белгије, Гане, Малдива, Египта, Мексика и Уједињених Арапских Емирата.

У децембру ће у мексичком граду Канкуну бити одржана 16. конференција потписница Оквирне конвенције Уједињених нација о промени климе.