Фото: Танјуг

Ђелић је на свечаности која је одржана у Српској академији наука и уметности (САНУ) указао на то да је и у време кризе у коме се налазимо потребно препознати интерес земље и инвестирати у научну и технолошку инфраструктуру.

Он је подсетио на то да је у наредном периоду за улагања у научну и технолошку инфраструктуру у Србији обезбеђено 400 милиона евра који ће побољшати услове за рад и живот научника.

Потпредседник Владе је најавио да ће бити набављена опрема за научно-истраживачки рад, вредна 100 милиона евра, а један од највећих пројеката на коме се ради је изградња Центра за материјале и нанонауке на Новом Београду.

Овај центар, чија је вредност процењена на 24 милиона евра, садржаће опрему која је неопходна истраживачима у домену физике, хемије и сличних области, навео је он и додао да је српска наука протеклих месеци начинила значајне помаке у односу на земље у региону, па и централној Европи.

Он је указао на то да је у оквиру Центра планирано отварање лабораторија за фабрикацију и карактеризацију наносистема и материјала, али и постављање друге опреме коју су истраживачи из више институција кандидовали кроз циклус за научне пројекте.

Према његовим речима, подаци о томе од данас су доступни и на интернет сајту Министарства за науку и технолошки развој на адреси www.nauka.gov.rs, а биће отпочет и процес консултација са научном заједницом.

Ђелић је рекао да се на конкурс за научне пројекте пријавило 50 одсто више људи него у претходном циклусу научних пројеката, а међу њима је 1.700 младих истраживача.

У областима физике, хемије и науке о материјалима учешће у пројектима пријавило је 250 особа, навео је потпредседник Владе и најавио да се у децембру очекује почетак учлањења Србије у Европску организацију за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).

Председник САНУ Никола Хајдин указао је на Савићев велики допринос нашој и светској науци, али и развоју САНУ чији је председник био пуних десет година.

Хајдин је нагласио да је САНУ, избором Савића за њеног председника 1971. године, од протоколарне постала радна институција у којој су се развијала и унапређивала изузетна истраживања у свим научним областима, али и неговало културно стваралаштво.