Дачић је након састанка изјавио да је постигнут договор о томе да буду убрзани разговори о реализацији руског кредита за српску железницу, као и да, сходно Споразуму о слободној трговини између две земље, царине буду ослобођени и произвођачи намештаја, телевизора, тепиха и подних покривача.

Када је реч о руском кредиту о коме су се договорили председници Србије и Руске Федерације Борис Тадић и Дмитриј Медведев, он је истакао да би најкасније у наредних неколико месеци сви пројекти требало да буду доведени до краја и навео да је до сада реализовано свега 200 милиона долара од укупно договорених милијарду долара.

Србија је, како је објаснио, заинтересована да тај новац уложи у железничку инфраструктуру, односно у изградњу железничког београдског чвора и пруге Ваљево-Лозница.

Према његовим речима, са представницима руске владе договорено је да се убрзају радови на реконструкцији хидроелектране "Ђердап 1", у оквиру враћања старог клириншког дуга из СССР Србији.

Дачић је изразио задовољство свеукупним и политичким односима између Руске Федерације и Србије, истичући да су то две пријатељске земље и два пријатељска народа и да би и економска сарадња могла да буде на вишем нивоу.

Он је указао на то да је за Србију од изузетног значаја да се настави реализација енергетског споразума, а то значи да Нафтна индустрија Србије успешно функционише и да буде лидер у овој области у југоисточној Европи.

Такође, како је додао, веома је важно да, у складу са договорима, почне реализација и изградња "Јужног тока", као и заједничка сарадња "Србијагаса" и "Гаспрома" када је у питању складиште у Банатском Двору.

Дачић је подсетио на то да Србија има потписан Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом, уз напомену да се сваке године у складу са тим споразумом све више производа ослобађа царине.

Он је такође подсетио на то да је у међувремену потписан и споразум о бесцаринској унији између Казахстана, Белорусије и Руске Федерације, што значи да се, ако се сагледа величина простора и броја становника са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, ради о више од 800 милиона становника.

То су земље ЕУ, Руска Федерација, Казахстан, Белорусија, Турска, земље ЦЕФТА споразума, земље ЕФТА и друге, рекао је он и истакао да постоји велика могућност за заједнички рад и руских и српских фирми на трећим тржиштима.

Дачић је изнео податак да је у првих осам месеци ове године спољнотрговинска размена између Србије и Руске Федерације износила 1,7 милиона долара.

Он је изразио очекивање да ће размена ове године бити знатно већа од прошлогодишње и да ће се у наредним годинама она удвостручити, имајући у виду укупне могућности економске сарадње две земље.

Према његовим речима, на састанку је постигнут договор о томе да се што пре приведу крају договори за формирање регионалног хуманитарног центра за реаговање у ванредним ситуацијама, који треба да буде основан у Нишу.

Шојгу је нагласио да су пожари у Русији и поплаве у Европи још једном потврдили исправност заједничке одлуке о формирању балканског центра за ванредне ситуације.

Он је истакао да руске компаније које су ангажоване на инфраструктурним пројектима у Србији успешно извршавају своје задатке.

Након састанка потписан је Протокол IX Међувладиног руско–српског комитета за трговину, економску и научно–техничку сарадњу.

У саставу делегације Србије која борави у посети Москви налазе се и министар спољних послова Вук Јеремић, министар рударства и енергетике Петар Шкундрић и министар инфраструктуре Милутин Мркоњић.