Београд, 28. октобар 2010. године – Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић и заменик директора у Министарству за привредну сарадњу и развој СР Немачке Ула Микота потписали су данас у Београду Записник о преговорима влада Немачке и Србије у области развојне сарадње за 2010. годину.
 |
Слева: Ула Микота, Волфрам Мас, директор Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић и Божидар Ђелић |
Ђелић је том приликом навео да је Влада СР Немачке одобрила помоћ Србији од 123,65 милиона евра која ће се наредне године користити за реализацију пројеката у области јавне инфраструктуре и унапређења капацитета државне управе, одрживог економског развоја и подстицања запошљавања.
Он је рекао да ће помоћ бити реализована кроз зајмове у износу од 87 милиона евра, донације од 14,65 милиона евра и 22 милиона евра кредита преко Немачке развојне банке (KfW).
У пројекте унапређења јавне инфраструктуре, пре свега енергетских капацитета и водоснабдевања, биће уложено 68,5 милиона евра, за одрживи економски развој и подстицање запошљавања 52,35 милиона евра, док ће 2,8 милиона евра бити издвојено за побољшање капацитета државне управе и промовисање демократских вредности и грађанског друштва, истакао је Ђелић.
Потпредседник Владе је саопштио да је од 2000. године Немачка уложила приближно милијарду евра у развој наше земље, од чега трећину суме чине бесповратна средства, док су две трећине веома повољни зајмови.
Немачка је, као кључни акционар у Европској инвестиционој банци, Светској банци и другим међународним финансијским институцијама, индиректно одобрила и додатна средства којима је помогла економски развој Србије, навео је Ђелић.
Он је нагласио да су у разговорима о будућој сарадњи и областима у којима ће Немачка пружати помоћ Србији додата и питања социјалног укључивања најсиромашнијих група и Рома, побољшања технологија и иновација.
Амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас истакао је да Немачка прижељкује Србију као партнера у Европској унији и жели да јој буде поуздан партнер.
Мас је указао на то да је у преговорима између две владе наглашено да су политичка стабилност, добро управљање, владавина права, сузбијање корупције и регионална сарадња важне претпоставке за приближавање земље ЕУ.