Уз ефикаснији долазак новинара до информација, поменути закон обавезује државне органе на то да ни једног новинара, нити јавно гласило, не смеју стављати у привилегован положај. Закон предвиђа начело једнакости у коришћењу права на информацију, забрањујући било какаву расну, верску, националну или другу дискриминацију грађана.

Под информацијом од јавног значаја подразумева се све оно о чему било ко има оправдани интерес да зна, а посебно када је реч о информацијама које се односе на угрожавање, односно заштиту здравља становништва и природне средине, као што су подаци о епидемијама или еколошким катастрофама.

Листа ограничења права на приступ информацијама односи се на оне податке који би угрозили нечији живот, здравље или сигурност, омели кривични поступак или правично суђење, угрозиле одбрану или безбедност земље, економске процесе, или ако је реч о државној тајни. Право на информацију може се ускратити и када је реч о злоупотреби, или ако би њима била повређена нечија приватност.

Законом се прописује да државни органи у року од 15 дана треба да одговоре да ли располажу траженом информацијом и ставе је на увид, а ако је у питању информација од животног значаја за појединце или становништво, онда се мора уступити најкасније у року од 48 сати.

Ради остваривања законских права, поштовања обавеза органа власти, или решавања жалби, установљава се Повереник за информације од јавног значаја, кога бира Скупштина Србије на период од седам година, а на предлог скупштинског Одбора за културу и информисање.

Законом се предвиђа независни положај Повереника, који неће примати налоге од државних органа, уживаће имунитет од одговорности, имати право на плату судије Врховног суда, али и обавезу да Скупштини, која га може разрешити, подноси годишњи извештај.

За дискриминацију новинара, ускраћивање потпуне информације, или неосновано одбијање захтева, предвиђене су казне од 5.000 до 50.000 динара.