Лазаревић је у изјави за агенцију Танјуг објаснио да је тај концепт гимназијског образовања базиран на предлогу Заједница гимназија и на новом плану за гимназије који ради комисија Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Предлог подразумева да гимназијалци у првој години немају смерове, навео је он и додао да је од другог разреда планирано увођење благог усмеравања ка друштвеним или природним наукама кроз одређени број часова из појединих предмета.

Према његовим речима, највећа новина предвиђена је у трећем разреду кроз увођење "пакета изборних предмета" конципираних тако да због већег броја часова природних, односно друштвених предмета, "усмеравају" ка одређеним факултетима.

Од трећег, а посебно од четвртог разреда, биће пет до шест таквих пакета друштвених и природних наука, прецизирао је помоћник министра.

У некима ће, како је објаснио, доминирати физика и математика, у другима биологија, хемија, физика и комбинације предмета, а циљ је да се кроз систем изборних предмета ђаци усмере ка одређеним академским студијама.

Лазаревић је истакао да закон предвиђа да ученици који средње образовање заврше општом матуром могу да имају директну проходност на академске студије, а да они који заврше средњу стручну школу полажу стручну матуру и имају проходност на високим струковним студијама.

Међутим, и ђаци из средњих стручних школа могу имати могућност да полажу општу матуру, рекао је он и нагласио да ниједном ђаку неће бити онемогућен приступ академском образовању.

Општа матура, према предлогу, полагала би се од 2015. године и тај испит радио би се у сарадњи са факултетима, додао је помоћник министра.

У пракси би то требало да значи да ће садашњи пријемни испит на факултетима бити замењен општом матуром, с тим што ће ученици који се буду опредељивали за уметничке факултете и даље полагати пријемне испите, објаснио је Лазаревић.