Фото: Танјуг

Маловић је, отварајући конференцију о сталном МКС “Од Римског статута до Кампале”, истакла да се разматра могућност да Министарство правде са тим судом потпише споразум о преузимању осуђених лица.

Она је нагласила да би то било од вишеструког значаја за Србију и истовремено би представљало још једну потврду наше опредељености да се појача сарадња са тим судом.

Србија је, као једна од држава оснивача тог суда, спремна да преузме све потребне кораке како би сарадња била што ефикаснија и боља, саопштила је Маловић.

Такође, она је подсетила на то да је прошле године Скупштина Србије усвојила Закон о сарадњи са Међународним кривичним судом, чиме је створена основа за даљу примену оснивачког акта тог суда – Римског статута.

Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић рекао је да суочавање са злочинима из недавне прошлости није једноставан процес, али да не може бити заустављен када се једном отвори.

Председник Врховног савета судства Ната Месаровић поручила је да Србија чини све да усвоји праксу и нормативна правила МКС-а.

Заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Томас Мур оценио је да данашња конференција показује спремност Србије за сарадњу са међународним институцијама и поручио да је МКС нова ера за међународно кривично право.

У паузи конференције Маловић је разговарала са регистром Међународног кривичног суда, са којом је размотрила могућност да Србија са том судском инстанцом убрзо закључи уговор о преузимању осуђених особа.

Закључивањем тог уговора наша земља била би прва држава у региону која има такав споразум са Међународним кривичним судом.

Међународни кривични суд са седиштем у Хагу бави се процесуирањем ратних злочина почињених на територијама држава потписница Римског статута.

За разлику од Хашког трибунала, који је "ad hoc" институција привременог карактера основана само за суђења оптуженима за ратне злочине на простору бивше Југославије и Руанде, МКС има карактер сталног суда.