Маловић је, образлажући Предлог закона о изменама Законика о кривичном поступку у Скупштини Србије, нагласила да је предложено да се тај акт донесе по хитном поступку и да ступи на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику", а све у циљу избегавања даљих штетних последица по безбедност земље, рад државних органа и остваривање права грађана.

Она је навела да је у последњих десет дана дошло до ескалације насиља екстремних десничарских навијачких група, које се огледа не само у спречавању јавних скупова већ и у насиљу на спортским приредбама које се одржавају изван граница Србије.

Овај проблем поприма и међународни карактер и веома штети угледу Србије у иностранству, а такође омета и наш стратешки интерес, а то је придруживање Европској унији, нагласила је Маловић и додала да је држава заузела јасан став да неће толерисати било какав вид насиља и да ће одлучно реаговати.

Према њеним речима, ескалација насиља уперена је против најважнијих људских права које је свака демократска држава дужна да штити, попут права на живот и личну безбедност, на окупљање и слободно изражавање мишљења.

Маловић је напоменула да је насиље било уперено и против службених лица полиције, чији је задатак да у складу са законским овлашћењима чувају јавни ред и мир, као и да омогуће остваривање права грађана, а недавни догађаји показали су и рушилачки карактер који се огледа у уништавању јавне и приватне имовине.

Задатак сваке демократске државе је да се са оваквим појавама бескомпромисно обрачуна, али наравно по поступку и на начин прописан Уставом и законом, поручила је Маловић.

Она је објаснила да је предложеним изменама Законика о кривичном поступку прописано да се притвор може одредити лицима за које постоји основана сумња да су учинила кривично дело за које је прописана казна затвора већа од пет година, уместо досадашњих десет година, и ако је то оправдано због посебно тешких околности кривичног дела.

Према њеним речима, та измена је значајна за могућност одређивања притвора и за кривично дело насилничког понашања на спортским приредбама, када је основни облик кривичног дела извршен од стране групе, као и када је неком лицу нанета тешка телесна повреда или је оштећена имовина веће вредности.

Предложена је и измена по којој се продужава максимално трајање притвора у скраћеном кривичном поступку са осам на 30 дана, што је било нужно јер се показало да у извршењу кривичних дела са елементима насиља учествује већи број лица, па је потребно да се, ради вођења поступка против њих, спроведу истражне радње које није могуће спровести у року од осам дана, навела је Маловић.

Она је подсетила на то да је крајем 2009. године Скупштина Србије два пута мењала Кривични законик и да је тада проширено кривично дело насилничко понашање на спортској приредби, тако да се то дело односи и на насилничко понашање на другим јавним скуповима, а пооштрене су и запрећене казне.

Према њеним речима, у складу са решењима земаља које су се сусреле са истим проблемима, у Кривични законик уведена је мера забране присуствовања одређеним спортским приредбама.

Она је подсетила на то да је измењен и Закон о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, којим је пооштрена прекршајна одговорност како за организаторе спортске приредбе, тако и навијаче и друге учеснике.

Маловић је, образлажући и Предлог закона о измени и допуни Закона о путним исправама, навела да је предложено да стари пасоши важе до краја идуће године и додала да је до сада издато приближно 2,7 милиона биометријских пасоша.