Милосављевић је, образлажући Предлог измена и допуна Закона о здравственој заштити у Скупштини Србије, истакао да ће запослени у здравственим установама то моћи да чине под условом да се не нарушава рад здравствене организације у којој већ раде.

Министар је подсетио на то да су до сада здравствени радници могли да раде допунски у приватној пракси само ако поделе радно време, односно да у државној установи раде пола радног времена, и додао да је мали број лекара прихватио такав систем рада.

Он је објаснио да ће здравствени радник допунски рад моћи да обавља код послодавца са којим има закључен уговор о раду са пуним радним временом, односно код другог послодавца под условом да тај допунски рад не утиче на организацију рада матичне здравствене установе.

Уговор о допунском раду, како је рекао, може да се закључи за обављање здравствених услуга које нису обухваћене обавезним здравственим осигурањем, као и за услуге које здравствена установа пружа за потребе организације обавезног здравственог осигурања, а за које не може на други начин да обезбеди одговарајући кадар.

Милосављевић је указао на то да се допунски рад може обављати и у циљу пружања здравствених услуга особама која немају својство осигураног лица, а о пруженим услугама приватна здравствена установа дужна је да пацијенту изда рачун на прописаном обрасцу.

Према његовим речима, уговор о допунском раду закључује се у писменом облику, при чему тај документ треба да садржи врсту, начин, време трајања посла и висину и начин утврђивања накнаде за рад.

Министар је рекао да за пружене здравствене услуге у оквиру допунског рада здравствена установа, односно приватна пракса, исплаћује здравственом раднику накнаду најкасније у року од 30 дана од дана пружања услуге.

Обавеза установе је и да води прецизну евиденцију о закљученим услугама и да исказује средства која су по том основу остварена, напоменуо је он и додао да је у досадашњој примени Закон о здравственој заштити дао добре резултате, посебно због обавезе издавања фискалног рачуна која је регулисала ток новца.

Милосављевић је, образлажући Предлог одлуке о плану развоја здравствене заштите, навео да је циљ њеног усвајања унапређење здравља становништва, као и квалитета живота и одрживости система здравствене заштите.

Он је навео да у циљеве здравствене политике спадају и правичан и једнак приступ здравственој заштити свих грађана Србије, као и унапређење здравствене заштите угрожених категорија становништва.

Према његовим речима, такав план здравствене заштите произашао је из Закона о здравственој заштити, а усклађен је са међународним документима.

На дневном реду седнице Скупштине Србије, која је почела 14. октобра, налази се укупно 36 законских предлога и других аката.