Лабус је на конференцији за новинаре нагласио да је буџет за 2005. годину пројектован тако да подржи антиинфлаторни раст и додао да је основни циљ економске политике у следећој години одржавање релативно високе стопе привредног раста. Он је истакао да би стопа раста друштвеног производа у 2005. години требало да буде у распону између четири и пет одсто, што би значило, како је оценио, да ће за две године бити постигнут привредни раст који је ова држава у претходном периоду постигла за три године.

Према његовим речима, један од основних изазова је инфлација, зато је одлучено да основни елемент макроекономске и структурне политике буде одржавање привредне стабилности. Тако би очекивана стопа инфлације у децембру 2005. године требало да буде испод десет одсто, због чега ће све политике, посебно фискална, бити усмерене на одржавање ове стопе.

Лабус је рекао да Влада не жели трошењем девизних резерви да брани стабилност тржишта, већ да ће то чинити преко прихода и расхода буџета, што представља тежи начин.

Он је истакао да је одлучено да се у идућој години озбиљно наставе структурне реформе које се односе и на сектор предузећа и на банкарски сектор. Према његовим речима, биће настављена приватизација банака, а изменама одговарајућих закона о извршном поступку биће омогућено смањење ризика одобравања кредита и смањење каматне стопе.

Један од задатака је и да се приведе крају реструктурирање половине од око 63 предузећа, што подразумева реструктурирање међусобних дугова и потраживања између предузећа, банака и предузећа, као и државе и јавних предузећа, рекао је Лабус и додао да ће у ту сврху бити основана посебна јединица за реструктурирање дугова. Он је нагласио да ће се убрзати и други случајеви приватизације применом веома озбиљних структурних мера, односно почеће реализација усвојених програма реструктурирања и пословне, организационе и финансијске консолидације јавних предузећа.

Потпредседник Владе је изразио веровање да ће се на основу предстојећих структурних промена и одржавања привредне стабилности одржати релативно стабилни тржишни услови у Србији.

Представљајући Предлог буџета за идућу годину, министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић истакао је да ће Влада наставити са политиком чврстог буџетског ограничења, која је предузета од јуна ове године, јер је то једини начин да се Србији обезбеди дугорочно одрживи високи раст.

Он је навео да је предвиђени дефицит буџета за 2005. годину за трећину мањи од дефицита у 2004. години и износи 20,5 милијарди динара, што је за 38 одсто ниже у односу на пројектовани дефицит у 2004. години, након ребаланса.

Укупни приходи планирани су у износу од 396,1 милијарду динара, а расходи од 416,6 милијарди динара, рекао је Динкић и напоменуо да ће за покриће дефицита бити коришћена средства од приватизације у износу од осам милијарди динара, кредити међународних финансијских институција и донације у износу од 5,7 милијарди и нето домаће финансирање у износу од 6,8 милијарди динара.

Према његовим речима, следеће године очекују се три пута већи приватизациони приходи који ће износити 24 милијарде динара, од чега ће за дефицит бити издвојено осам милијарди динара, а остало ће бити акумулиране резерве из којих ће се у четвртом кварталу издвојити седам милијарди динара за исплату половине дуга пензионерима, на име старог дуга од једне и по пензије.

Динкић је нагласио да је у 2005. години предвиђен раст друштвеног бруто производа од 4,5 одсто, који је, како је истакао, конзервативно планиран на основу високе базе коју чини овогодишњи раст друштвеног бруто производа од осам одсто, док би инфлација требало да износи 9,1 одсто.

Дефицит од 20,5 милијарди динара чини свега 1,4 одсто друштвеног бруто производа и, уколико се примени међународна класификација за обрачун дефицита према којој се из обрачуна расхода искључује отплата главнице домаћег и спољног дуга, буџет ће следеће године бити у благом суфициту од око 3,4 милијарди динара или 0,2 одсто друштвеног бруто производа, навео је министар финансија.

Када је реч о приходима у буџету, растерећују се трошкови производње, смањују се порези који оптерећују зараде, док се већи приходи очекују од пореза на потрошњу, пре свега од пореза на додату вредност и акциза.

Нову ставку у буџету чине трансфери локалним самоуправама, истакао је Динкић и објаснио да увођењем пореза на додату вредност и укидањем пореза на промет локалне самоуправе губе један део прихода који су имале до сада, што ће им бити надокнађено директно из буџета, а предвиђена средства износе 13,8 милијарди динара.

Највећа ставка у структури расхода је сервисирање јавног дуга, а за то ће следеће године бити издвојено 13,6 милијарди динара више у односу на ову годину. Укупни трошкови сервисирања јавног дуга следеће године износиће 46,3 милијарде динара, од чега ће за сервисирање домаћег дуга (стара девизна штедња) бити издвојено 27,4 милијарде динара, а за спољни дуг 18,9 милијарди динара. Трошкови финансирања јавног дуга биће за два одсто већи у односу на овогодишње и износиће 11 одсто укупног буџета, рекао је Динкић.
Он је нагласио да се у буџету за 2005. годину значајно повећавају и накнаде за социјалну заштиту. Према његовим речима, за ову ставку предвиђен је два и по пута већи транзициони фонд него у овој години и износиће пет милијарди динара.

У укупним расходима највише се смањују субвенције - за два одсто или око три милијарде динара, навео је Динкић и прецизирао да ће субвенције за железницу бити на приближно истом нивоу са овогодишњим и износиће 8,5 милијарди динара, у пољопривреди остају на истом номиналном нивоу од око 11 милијарди динара, док ће субвенције за Радио-телевизију Србије бити смањене на 2,5 милијарди динара, у привреди се смањују на пет милијарди динара, а остале субвенције биће умањене за око 300 милиона динара.

Смањивање субвенција, пре свега у привреди, јасан је знак да ова Влада неће подржавати опстанак друштвених предузећа која користе новац пореских обвезника Србије за покривање својих губитака, тако да ће смањење субвенција представљати стимуланс за њихово убрзано реструктурирање и приватизацију, истакао је министар финансија.

Он је напоменуо да ће Министарство привреде имати буџет око седам милијарди динара, од чега ће пет милијарди ићи за субвенције, а преостале две милијарде су за капитална улагања - 900 милиона за лизинг опреме и репроматеријала, 800 милиона Фонду за развој, од чега ће 600 милиона бити употребљено за отварање нове кредитно- пословне линије за стимулисање запошљавања оних који су у транзицији остали без посла.

За пољопривреду, заједно са водопривредом, у буџету за следећу годину предвиђено је око 20 милијарди динара- 3,1 милијарда за културу, милијарда за подстицање извоза, као и милијарду динара за Гаранцијски фонд и Националну корпорацију за осигурање стамбених кредита, додао је Динкић.