Фото: Танјуг (архивски снимак)

Ђелић, који предводи делегацију Србије на овом заседању у Вашингтону, истакао је да је када је у питању Светска банка захтев јасан и познат нашим партнерима – да од 2011. до 2014. године Србија добије средства која нису мања од укупног износа отплата које ћемо имати у том периоду.

Потпредседник Владе је објаснио да наша земља не треба да буде нето-финансијер Светске банке, већ да буде на једној позитивној нули између онога што враћа као старе дугове из времена социјализма и чињенице да су узети неки нови зајмови.

Он је навео да то значи да тражимо не мање од постојећег пакета за претходни период од четири године, а то је 900 милиона долара, и додао да се у сарадњи са ММФ-ом, Влада Србије још није одредила за период након априла 2011. године.

Према његовим речима, у сваком случају, за ММФ је било значајно да испунимо три услова за успешно спровођење тренутног програма.

Ђелић је предочио да је први услов био да изгласамо Закон о фискалној одговорности, а други захтев се односио на то да се изгласа један одговоран буџет за 2011. годину, где ће дефицит бити мањи од четири одсто бруто домаћег производа.

Потпредседник Владе је напоменуо да је трећи захтев био да истовремено изгласамо предвиђену реформу нашег пензионог система.

Он је објаснио да средства која би Србија добила од Светске банке за наредне четири године морају бити у складу са генералним националним приоритетима и у складу са оним што званични Београд исказује као приоритете у односу са стратешким партнерима у ЕУ.

Ђелић је указао на то да Светска банка жели да у наредном периоду са земљама западног Балкана ради у тесној синергији са ЕУ.

Када је реч о ММФ-у, како је додао, постоји договор око ребаланса буџета за ову годину и приоритети су оно што је договорено – једнократна помоћ пензионерима и помоћ најсиромашнијим општинама.

Он је нагласио да је српској делегацији у разговорима са представницима пословних банака први пут речено да постоји интересовање за обвезнице Србије које би биле издаване у динарима.

Потпредседник Владе је навео да је то доказ да инвеститори сматрају да је Србија постала довољно стабилна и да њена монета може бити интересантна.

Према његовим речима, Србија на тај начин може да ради на деевроизацији своје економије, односно да има много већу употребу динара, јер употреба туђе монете носи одређене ризике.

Србија води одговорну макроекономску и фискалну политику, тако да је, у поређењу са другим земљама у региону и онима које су упале у одређене макроекономске тешкоће, попут Грчке, Мађарске и Румуније, њена ситуација много стабилнија, закључио је Ђелић.