Предложене одредбе да се само једном кориснику буџета - Скупштини, плате и друга примања утврђују по посебним критеријумима, онемогућиле би прецизно планирање буџетских средстава за ту намену и створиле би обавезе за које нису обезбеђена средства у буџету Републике, а то би било у супротности са Законом о буџетском систему.

Запослени, чије се плате финансирају из јавних прихода, не остварују права на регрес за годишње одморе и накнаду за трошкове исхране у току рада, због чега Министарство финансија сматра да нема основа за увођење тог права само народним посланицима.

Предлог да посланик који прима плату у Скупштини има то право и читаву годину по истеку мандата, није прихватљив, посебно зато што би се из буџета, у том периоду, плаћали дупли трошкови.

Предлог да посланик по истеку мандата или у случају смрти стиче право на пензију, без обзира на друге опште прописе, не само да би представљао додатне трошкове за буџет, већ и не би био у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању и Уставом Србије, јер би посланици имали право на пензију под неупоредиво повољнијим условима од било које друге категорије грађана.

Предлог предвиђа и да свако ко је био посланик од увођења вишестраначког система стиче право на пензију. Не улазећи у оцену да ли за то постоји општи интерес који Устав предвиђа као услов за ретроактивност одредаба закона, указано је на немогућност обезбеђивања средстава за ту намену.

Предлог да Скупштина има свој рачун и самостално располаже средствима са тог рачуна такође је у супротности са одредбама Закона о буџетском систему.