Фото: Фонет

Шутановац је на конференцији "Интеграција западног Балкана у мрежу глобалне безбедности", која се одржава на Факултету политичких наука (ФПН), указао на то да успоравање европских интеграција није у интересу ни западног Балкана ни међународне заједнице.

Он је упозорио на то да би успоравање европских интеграција водило дестабилизацији региона, при чему би изостанак јасне европске перспективе држава региона и обавеза које проистичу из процеса евроинтеграција могао да води закључку да се распиривање замрзнутих сукоба и оживљавање агресивних политика исплати.

Министар је нагласио да је Србија охрабрена најавама да се у октобру може очекивати прослеђење наше молбе Европској комисији за чланство у ЕУ.

Упоредо са приступањем ЕУ, укључивање региона у мрежу глобалне безбедности подразумева и активно деловање и учествовање у напорима шире међународне заједнице на обезбеђењу мира и безбедности, додао је Шутановац.

Такође, он је указао на то да постоје безбедносни проблеми из прошлости који и даље утичу на политичка кретања у региону и шире, као што је питање статуса Космета, покушаји наметања ревизије мировних споразума којима су окончани сукоби на простору бивше Југославије, као и етнички и верски мотивисан екстремизам.

Поред тога, како је навео, регион оптерећују и други безбедносни проблеми, као што су организовани криминал, трговина наркотицима и оружјем, трговина људима, нерешавање питања повратка избеглих, прогнаних и интерно расељених лица и корупција.

Ови изазови су уједно и шанса за јачање сарадње држава у региону, саопштио је Шутановац и додао да охрабрује чињеница да постоји висока свест у региону да је безбедност у целини недељива и да је карактерише међузависност.

Он је истакао да заједничко обележје држава западног Балкана, поред чињенице да све учествују у Партнерству за мир, а да су Хрватска и Албанија чланице НАТО, јесте јасно изражена политичка воља и опредељење за чланство у ЕУ.

Оружане снаге свих држава региона у одређеној мери већ учествују у мултинационалним операцијама под окриљем УН, ЕУ и НАТО, а Војска Србије развија своје способности за већи допринос безбедности у том смислу, додао је министар.

Шутановац је нагласио да је у Стратегији одбране Републике Србије изражена спремност да доприноси миру и стабилности у региону, да јача добросуседске односе и решава спорна питања, а да то у будућности чини и кроз механизме заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ, као и кроз програм Партнерства за мир.

У складу с тим, преговарамо о Оквирном споразуму о безбедности с ЕУ и припремамо се да од следеће године учествујемо у мисијама ЕУ, навео је министар.

Регионалну безбедност немогуће је одвојити од глобалне безбедности, истакао је Шутановац и подсетио на то да Министарство одбране активно сарађује са 56 држава у свету.

На почетку тродневног скупа на ФПН-у присутнима су се обратили и амбасадор САД у Србији Мери Ворлик, декан овог факултета Илија Вујачић, директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода и директор Центра за студије САД на Факултету политичких наука Драган Р. Симић.