ФОТО: Учесници скупа о имплементацији и финансирању Дунавске стратегије

Мирко Цветковић и Божидар Ђелић

Цветковић је на скупу о имплементацији и финансирању Дунавске стратегије, који је организовао Кабинет потпредседника Владе Србије за европске интеграције у сарадњи са Европском комисијом, истакао да за Србију укључивање у Дунавску стратегију значи не само јачање конкурентности већ представља и кључни пројекат за развој транспортне инфраструктуре.

Он је навео да у сливу Дунава живи приближно 80 милиона људи и да Дунавска стратегија има важан задатак да мобилише ресурсе Европске уније и подунавских земаља како би се унапредио економски развој, саобраћај, туризам, побољшала безбедност, сузбио криминал и очували култура и идентитет народа који живе на том подручју.

У циљу ефикаснијег развоја пловне, железничке и путне инфраструктуре Влада Србије улаже напоре да усклади планирање буџетских средстава и средстава добијених од фондова ЕУ и од других развојних партнера, рекао је премијер.

Према његовим речима, инвестиције у пловни Коридор 7 омогућиће ефикаснији транспорт робе из Европске уније према Грчкој, Турској и даље ка Азији.

Ускоро ће почети изградња Жежељевог моста у Новом Саду, чија је вредност 60 милиона евра, напоменуо је Цветковић и додао да ће се у сарадњи са кинеским партнерима градити и нови мост у Београду преко Дунава.

У свим историјским епохама Дунав је био важан коридор, али за разлику од времена када је био река која раздваја и дели народе, сведок сукоба, нестајања и настајања, сада смо савременици нове епохе у којој Дунав повезује народе и омогућава проток културних, научних и техничких достигнућа, навео је Цветковић.

Потпредседник Владе за европске интеграције Божидар Ђелић нагласио је да је развој пројеката на Дунаву важан за целу ЕУ а не само за земље региона, и указао на то да треба очекивати да од 2014. до 2020. године Дунавска стратегија буде видљива ставка у буџету ЕУ.

Ђелић је рекао да је Србија из свог буџета већ обезбедила 18,5 милиона евра за припрему дунавских пројеката и напоменуо да су пројекти везани за тврђаву Голубац, Сребрно језеро и Бач само неки од кључних на тој реци.

Он је саопштио да је свестан чињенице да су финансијска средства европског буџета ограничена, али је истакао да у том оквиру треба наћи начин да се дође до расположивог новца.

Да би Дунавска стратегија била примењена у периоду од 2011. до 2013. године, значајно је да се у већ постојећим буџетима пронађу средства за њену имплементацију, додао је потпредседник Владе.

Ђелић је оценио да ће учесници састанка покушати да нађу начин да се, уз домаће и европске буџете, мобилизацију банака, али и приватног капитала, обезбеде средства и за друге пројекте, попут обнове система канала Дунав–Тиса–Дунав или пречишћавања отпадних вода у Београду.

Према његовом мишљењу, Дунавска стратегија би требало да буде усвојена у првој половини наредне године, када Мађарска буде председавала Европској унији.

Председник Европске инвестиционе банке (ЕИБ) Филип Мејстад рекао је да је ова банка заинтересована да финансира и подржи елементе Дунавске стратегије, нарочито пројекте пловности Дунава и заштите животне средине.

ЕИБ већ са 8 до 11 милијарди евра годишње финансира програме који укључују дунавско приобаље, напоменуо је Мејстад и оценио да су потенцијали Дунава велики и да ова река представља главну транспортну руту од Ротердама до Констанце.

Он је подсетио на то да ЕИБ финансира пројекте 27 чланица ЕУ, али и будућих држава чланица те заједнице.

Европски комесар за регионалну политику Јоханес Хан нагласио је да су пловност Дунава, смањење загађења воде и безбедност унутар дунавског региона теме које посебно интересују Европску комисију.

Скупу о имплементацији и финансирању Дунавске стратегије присуствују национални координатори Дунавске стратегије четрнаест подунавских земаља и представници Европске комисије и финансијских институција.

Циљ овог састанка је да се идентификују механизми финансирања за краткорочне, средњорочне и дугорочне стратешке активности Дунавске стратегије.