Обрадовић је на промоцији другог издања читанки „Настава модерне историје југоисточне Европе – допунски наставни материјал“ истакао да су ови уџбеници добри јер сваком читаоцу дају прилику да сагледа поједина историјска дешавања из више углова.

Он је нагласио да је суштина заједничког уџбеника у томе да се и наставници и ученици мотивишу на то да критички размишљају о догађајима из прошлости, уз напомену да овај пројекат доприноси и модернизацији наставе историје, али и бољој будућности Србије којој сви заједно тежимо.

Уџбеници нису део наставног програма, већ допунског наставног материјала, објаснио је министар и указао на то да догађаје из ближе и даље прошлости треба објаснити на разумљив начин, укључујући и догађаје из деведесетих година прошлог века о којима треба отворено разговарати.

Сагледавање историје из различитих углова омогућава превазилажење узајамних несугласица и непријатељстава у региону југоисточне Европе, поручио је Обрадовић и подсетио на то да је Балкан одувек био предмет интересовања великих сила.

Истовремено, тај простор био је и место заједничког живота и стварања историје многих народа, који су настојали да одређене догађаје прикажу онако како им одговара.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер рекао је да су уџбеници историје често уско и из националног угла сагледавали догађаје из прошлости, док се о светској и о историји других народа учило мало.

Дежер је оценио да је данас присутна већа транспарентност у учењу историје чему највише доприноси приступ различитим документима, али и објашњења историчара о догађајима из прошлости.

Заједничка историја доноси и мултидимензионалност, али и указује на то да сви живимо у овом региону и да имамо исту историју, која се мора сагледати из различитих углова, поручио је он.

Циљ пројекта у оквиру којег се издају читанке „Настава модерне историје југоисточне Европе – допунски наставни материјал“, како је објаснио, јесте да се елиминишу национални и непријатељски моменти у тумачењу историје, пружи подршка наставницима и професорима како би развили нове способности, пре свега критичко мишљење, али и да се унапреди квалитет укупног образовања.

Уредник Заједничког историјског пројекта у Србији Дубравка Стојановић најавила је да ће до краја године у Солуну бити одржан скуп на коме ће се окупити сви историчари који су радили на овом пројекту, који ће том приликом расправљати о теми историје деведесетих година прошлог века.

Читанке су до сада објављене на српском, албанском, бошњачком, хрватском, енглеском, грчком, македонском и турском језику, док Румунија и Бугарска као део ЕУ нису обухваћене пројектом јер нису могле да приступе фондовима неопходним за издавање уџбеника.