Симић је, отварајући јавну расправу о радној верзији тог закона одржану у Палати Србија, истакао да је његово доношење у интересу грађана и да ће тај акт увести ред у област грађанског права и ухватити корак са модерним правним системима.

Помоћник министра је нагласио да ће Србија, први пут после више од 150 година, поново добити један кодификовани грађански законик који ће регулисати стварно-правне, облигационе, породичне и наследно-правне односе.

Према његовим речима, нови грађански законик треба да уважи промењене друштвене односе, технички развој и потребе модерне праксе, као и да омогући успостављање веће правне сигурности.

Коначан текст законика не би требало да буде непроменљива целина јер је његов задатак да подстакне даљи развој грађанског права у Србији тако што ће брзо моћи да се прилагоди и прихвати све савремене правне тенденције, објаснио је Симић.

Он је подсетио на то да је Србија свој први грађански законик, који је изражавао тековине европске цивилизације и био на снази до 1946. године, када је са свим законима предратне Југославије изгубио правну снагу, донела 1844. године.

Државни секретар Министарства правде Владе Републике Србије Гордана Пуалић оценила је да је реч о капиталном законодавном подухвату од изузетног значаја за што квалитетније остваривање грађанских права свих физичких и правних лица.

Она је изразила уверење да ће и доношење Грађанског законика допринети бржој европској интеграцији наше земље и још бољим резултатима у реформи укупног законодавно-правног система, а посебно правосуђа.