Слободан Милосављевић
	Фото: Фонет

Милосављевић је, отварајући међународну конференцију “Развојни потенцијали страних директних инвестиција – међународна искуства ” истакао да су нашој земљи за значајну економску перспективу потребне директне стране инвестиције у износу од две до пет милијарди долара.

Србија је у последњих десет година генерисала приближно 14 милијарди долара директних страних инвестиција што је добар, али не и најбољи резултат, указао је министар и подсетио на то да стопа незапослености у нашој земљи и даље износи 19 одсто.

Он је поновио да је стварање конкурентног амбијента за привлачење страних инвеститора најбољи начин за превазилажење тих проблема.

Према његовим речима, највећи број инвестиција у Србији биле су “браунфилд” инвестиције, односно приватизација државних предузећа која је у великој мери успешно завршена, али је донела и иновације и техничка унапређења која су резултирала губитком радних места како би се постигла конкурентност на тржишту.

Милосављевић је указао на то да Србија није мењала пореску политику и да постоји стабилност привредног и политичког амбијента.

Министар је оценио да нема оправданог разлога за несташице и поскупљења хране у Србији, и истакао да несташице прехрамбених производа могу бити само последица шпекулативних радњи које ће бити кажњаване.

Он је навео да овогодишњи резултати у пољопривредној производњи обезбеђују не само покриће потреба домаћег тржишта и стабилност цена већ и одређене количине робе за извоз.

Милосављевић је подсетио на то да је на тржиште испоручено више од 1,5 милиона тона уља из Републичке дирекције за робне резерве, и потврдио да ће се у продаји ускоро наћи још три милиона тона те намирнице.

Министар је нагласио да се поправља и ситуација у снабдевању млеком и да би до краја овог месеца у радњама требало да буде довољно те намирнице.

Чињеница је да су повећани неки трошкови производње основних намирница, али и да произвођачи имају простор да задрже старе цене, истакао је он.

У години економске кризе успехом макроекономске политике може се сматрати задржавање инфлације у планираним оквирима иако ће, највероватније, она достићи горњу границу од приближно осам одсто, закључио је министар.

Конференцији у Институту за међународну политику и привреду присуствовали су и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Конузин и директор Института за међународну политику и привреду Душко Димитријевић, као и домаћи и страни инвеститори.