Београд, 3. септембар 2010. године – Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић изјавила је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да су европске интеграције циљ од кога Србија неће одустати, при чему је изразила очекивање да ће наша земља статус кандидата за чланство у ЕУ добити до марта наредне године.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ:– Влада Србије улаже максималне напоре како би се то остварило и свесни смо да је претпоставка за то завршетак сарадње са Хашким трибуналом, односно хапшење преостала два бегунца – Ратка Младића и Горана Хаџића. Србија чини све да их ухапси, и да се реформски процеси успешно окончају.
Да ли ће се један број неизабраних судија после завршених поступака пред Уставним судом, ипак, вратити на посао:– Одлука о жалбама судија и тужилаца је на Уставном суду и уверена сам да ће највиша судска инстанца на основу појединачних образложења моћи да сагледа све чињенице којима су се Високи савет судства и Државно веће тужилаца руководили. Тако ће рад ова два тела проћи највишу контролу. Сигурна сам да смо посао обавили савесно и на најбољи могући начин. Међутим, подсетићу да је ВСС био суочен и са тим да су поједини квалитетни кандидати конкурисали само за један суд, а испуњавали услове за суд вишег ранга, и да су у накнадним конкурсима за попуну упражњених места имали предност, што ће бити пракса и убудуће. Нажалост, поједини председници судова у извештајима о раду судија нису изнели веродостојне податке, па је могуће да је и ту дошло до пропуста који ће, надам се, бити исправљени. Сви који испуњавају критеријуме стручности, достојности и оспособљености имаће шансу на додатним конкурсима.
Судије и тужиоци који у поступку општег избора нису изабрани на судијску, односно тужилачку функцију, имају право на накнаду плате коју су имали у тренутку престанка дужности до доношења одлуке Уставног суда по њиховим жалбама. Оваквом одлуком Министарство правде изашло је у сусрет захтевима Друштва судија Србије и Удружења јавних тужилаца, и то је израз наше јасне воље да активно сарађујемо са струковним удружењима.
О покретању финансијске истраге против осуђених у предмету ”Овчара” и “Зворник”:– Поздрављам одлуку тужиоца за ратне злочине о покретању те истраге. Ратним профитерима који су користили патње и страдања невиних и вртлог и хаос ратних дешавања да би се беспризорно богатили пљачком, убијањем и нечовечним поступањем, имовина стечена на тај начин свакако мора бити одузета. Циљ ми је да та имовина буде употребљена за помоћ породицама невино страдалих.
Како европске институције оцењују реформу правосуђа у Србији:– Министарство правде је у сталном контакту са представницима Европске комисије (ЕК), са којима смо оформили заједничку комисију која надзире спроведену реформу. Молба ЕК је да се, док траје рад ове заједничке комисије, документација не износи у јавност. Резултати, примедбе и коментари требало би да се рефлектују кроз њихов извештај, који ће, очекујем, бити поднет средином новембра. Тада ће се тачно видети шта је добро урађено, шта су замерке, а шта кориговано. Више пута до сада сам поновила да смо отворени за све сугестије и смернице како међународне, тако и домаће стручне јавности и струковних удружења. Интерес свих нас је успостављање независног, објективног, транспарентног и ефикасног правосуђа.
Када се очекује дефинитивно потписивање споразума о изручењу са Црном Гором:– Очекујем да ће до закључења споразума о изручењу са Црном Гором доћи у најкраћем могућем року, с обзиром на то да је текст Споразума Влада Србије већ усвојила, а да је Министарство правде Црне Горе припремило платформу Споразума, и очекује се да ће је црногорска влада ускоро усвојити.
Истрага о ”Случају Шарић”:– По подизању оптужнице против Дарка Шарића у делу који се односи на прање новца, специјални тужилац Миљко Радисављевић јасно је рекао да тиме финансијска истрага није завршена и да се води нови преткривични поступак на основу сазнања и података о другим пласманима новца за које се основано сумња да потичу из промета кокаина. Шарићева криминална група није обичан нарко-клан, реч је о мафији транснационалног карактера, која је покушала да легализује новац стечен криминалним радњама улагањем у привреду. Тешко је замислити да у том сегменту нису имали помоћ моћних и утицајних људи. Сачекајмо да тужилаштво обави посао и грађани Србије ће видети ко је и са ким сарађивао.
Да ли је било неких притисака у вези са том истрагом:– Када имате тако озбиљан криминални клан међународног карактера какав је Шарићев, који је у протеклом периоду имао утицај и моћ, тешко је замислити да ће седети скрштених руку и гледати како им се одузима империја коју су стекли на нелегалан начин. У страху и жељи да избегну кривичну одговорност они не презају ни од чега. То се показује не само кроз претње које су упућиване већ и кроз читав низ других активности: почев од минимизирања значаја, па до потпуног дезавуисања активности које се предузимају на плану борбе против организованог криминала. Међутим, уверена сам да надлежни државни органи имају све предуслове да успешно окончају поступак против те групе, јер постоји несумњива политичка воља и подршка јавности.