Фото: Фонет

Ђелић је на трибини Центра за демократију и развој југа Србије и Регионалне информативне агенције JUGpress под називом "После конфликта - стварни живот" објаснио да тај договор мора да поштује права косовских Албанаца, права Срба који живе на Косову и Метохији, али и државе Србије.

Договор се постиже кроз разговоре, преговоре и компромис. Не можемо да кажемо да желимо у Европу, а да не можемо да постигнемо компромис који је одлика читаве европске конструкције, нагласио је потпредседник Владе.

Он је најавио нове дипломатске активности Србије након што Међународни суд правде у Хагу у четвртак, 22. јула, изнесе саветодавно мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова.

Ђелић је поновио и да Србија никада и ни под каквим околностима неће признати Косово на начин који подразумева наметање решења за то питање.

Србија је спремна да се одмах по добијању мишљења Међународног суда у Генералној скупштини УН усвоји једна резолуција која ће бити избалансирана, али која ће јасно показати жељу и наше земље и целог света да се постигне компромис о свему, па и о статусу Косова и Метохије, поручио је потпредседник Владе.

Према његовим речима, немогуће је причати о практичним стварима и мислити да је могуће заобићи оно што је прави проблем, а то је проблем статуса наше јужне покрајине.

Србија ће на том путу, како је навео, показати и флексибилност према легитимним потребама албанске заједнице на Косову и Метохији али се, исто тако, морају поштовати и легитимна права других заједница у покрајини, као и интереси државе Србије.

Ми ћемо наставити нашу акцију права и дипломатије, поновио је Ђелић, уз оцену да и на југу Србије треба неговати политику мира и толеранције која представља добитак за све националне заједнице.

Он је најавио да ће већ на Самиту афричких држава у Кампали који ће бити одржан 22. јула имати више од педесет састанака са министрима из тих земаља.

Од оних земаља које су на страни међународног права и нису признале Косово тражимо да раде са нама како би се усвојила једна избалансирана резолуција која ће отворити врата компромису, објаснио је Ђелић.

Од оних који су, на жалост, признали Косово, такође тражимо да раде са нама, преиспитају ту позицију и подрже оно што је избалансиран европски пут који спроводи Србија, а то је да Београд и Приштина постигну историјски компромис, нагласио је он.

Потпредседник Владе изразио је и уверење да је већина грађана у Србији јасно опредељена за чланство наше земље у Европској унији (ЕУ).

Економска криза које се веома одражава у нашој земљи, а нарочито у мањим и сиромашнијим срединама, као и извесна колебања по неким питањима у Унији, можда доприносе томе да су људи помало уморни од читаве те приче, оценио је он.

Али, колико је људима у Србији стварно стало до ЕУ показују и истраживања након укидања визног режима, после чега је расположење за чланство у Унији повећано за 10 одсто, закључио је Ђелић.