Милосављевић је на конференцији за новинаре истакао да се на овом обимном пројекту радило годину дана и напоменуо да је један од највећих проблема до сада био недостатак квалитетних информација о сектору трговине.

Министар је прецизирао да овај информациони систем, за који је из НИП-а одобрено 20 милиона динара, представља статистичку апликацију за праћење кретања у области трговине и осталих услуга, уз помоћ којег се ради у складу с методологијом званичне статистике Европске уније (ЕУРОСТАТ).

Према његовим речима, систем се састоји од званичне статистике, истраживања трговине и трговинске мреже, нових индикатора о степену развијености и организованости трговине, података о територијалној распрострањености објеката и индивидуалних података о трговцима.

Према европским статистикама и подацима ЕУРОСТАТ-а, Србија је у 2009. години сврстана међу земље са најнижим ценама хране и пића, али и међу државе које су најјефтиније за живот, саопштио је Милосављевић и објаснио да је томе допринело и то што је трговачка маржа у 2009. години износила 16,81 одсто, за разлику од 2006. када је била 24,30 одсто.

Пад маржи, како је навео, остварен је и у трговини на мало, где је просечна маржа у 2009. години била 20,5 одсто, док је у трговини на велико тај пад значајнији – са 26,24 одсто у 2006. на 15,44 одсто у прошлој години.

Индикативно је да се марже више смањују код великих предузећа, а нешто виши ниво остаје код трговинских радњи и у сектору малих и средњих предузећа, указао је Милосављевић.

Он је прецизирао да је истраживање ЕУРОСТАТ-а обухватило укупно 37 чланица Европске уније, државе западног Балкана и три земље које су кандидати за чланство у ЕУ.

Министар је изразио наду да ће ова година економски бити боља од претходне и да ће се животни стандард грађана побољшати.

Оптимиста сам и верујем да ће до краја године бити остварен реални раст куповне моћи за два до три одсто, рекао је Милосављевић и навео да ће се просечне плате ове године кретати између 34.000 и 35.000 динара, односно од 320 до 330 евра, што је на нивоу региона.

Милосављевић је изразио очекивање да ће инфлација остати у планираним оквирима, односно 6 одсто.

Ако Влада остане при ставу да се не повећавају цене под контролом државе, убеђен сам да ће бити остварена пројектована инфлација, истакао је министар.

Саветник министра Стипе Ловрета поновио је да се марже у Србији смањују, и додао да је у процесу модернизације трговинске мреже и број трговинских објеката опао са 105.000 на 98.000.

Ловрета је указао на то да се учешће хипермаркета у промету повећало три пута за три године, уз напомену да хипермаркети учествују у укупном промету са 14 одсто, а различити видови самоуслуживања са више од 50 одсто.

Промет по запосленом у хипермаркету три пута је већи у односу на
класичне објекте, а стопа марже је већа у малим трговинским
радњама него у великим, рекао је саветник министра.

Он је навео и да су стопе профитабилности у последње три године
у паду, при чему је стопа приноса на капитал један одсто.

Трговина Србије послује на ивици рентабилности, стопа задужености трговаца расте и тешко да у таквој ситуацији они могу бити одговарајући партнер, закључио је Ловрета.

Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић је рекао да су збирни подаци на интернету доступни свим грађанима Србије, а појединачни само овлашћеним.

За коришћење података неопходна је регистрација, чиме се стиче право професионалног корисника, што омогућује бољи увид, објаснио је он и додао да су подаци представљени у екселу како би се њима лакше руковало.

Милосављевић је, говорећи о пшеници, истакао да ће овогодишњи род бити мањи, али довољан да тржиште буде снабдевено и да цене буду стабилне.

Закључно са петком, 16. јулом, на Продуктној берзи у Новом Саду уговорена је продаја 36.000 тона жита за потребе Робних резерви, што је више од половине предвиђених количина од 70.000 тона које држава треба да откупи од индивидуалних произвођача, указао је Милосављевић.

Министар је нагласио да је држава спремна да откупи и веће количине пшенице и тако помогне произвођачима, ако буде додатних средстава у буџету.