Београд, 16. јул 2010. године – Директор Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије Милица Делевић изјавила је данас да је ниво подршке приступању Србије Европској унији сталан, али да су емотивна идентификација и осећање оптимизма грађана у опадању.
Делевић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом представљања резултата истраживања јавног мњења “Ставови грађана о процесу европских интеграција Србије”, истакла да је 65 одсто грађана позитивно одговорило на питање да ли подржавају чланство Србије у ЕУ.
Она је указала на то да је ниво подршке приступању ЕУ једнак прошлогодишњем, уз напомену да је за један одсто повећан број грађана који би на евентуалном референдуму негативно одговорили на питање о приступању ЕУ.
Према њеним речима, млади људи, у односу на просек популације, имају позитивније ставове према ЕУ, при чему резултати истраживања показују и да се мање грађана Србије осећа Европљанима.
Такође, како је додала, међу становништвом је и мање идеализма и оптимизма.
На питање о датуму стицања статуса кандидата за чланство у ЕУ, 46 одсто испитаних одговорило је да би то требало да се догоди у току 2011. године, девет одсто грађана за рок наводи крај 2010. године, док 18 одсто каже да се то неће догодити никада, прецизирала је Делевић.
Према њеној оцени, грађани углавном реално сагледавају ситуацију, при чему су они који сматрају да Србија никада неће ући у ЕУ углавном они који су мислили и да наша земља неће доћи ни на белу шенгенску листу.
Она је указала на то да је забележен и пораст броја оних који сматрају да реформе које су неопходне за улазак у ЕУ треба спроводити пре свега ради стварања боље Србије и живота њених грађана, а не зато што је то испуњавање услова које је поставила Унија.
Делевић је навела да је тог мишљења 72 одсто грађана, односно девет одсто више него прошле године, уз напомену да је тај број знатно већи од броја грађана који подржавају улазак Србије у ЕУ.
Број грађана који сматрају да чланство наше земље у ЕУ у највећој мери отежава политика сталног условљавања и уцена опада, тако да их је сада 43 одсто, односно седам одсто мање него у мају прошле године, нагласила је она.
Делевић је истакла и да је повећан број оних који сматрају да је реч о објективним препрекама, односно о обимним реформама које треба спровести.
Такође, како је навела, смањен је и број грађана који сматрају да су сарадња са Хагом и испоручивање хашких бегунаца главни услови који се постављају Србији.
Према најновијем истраживању, таквог је мишљења 70 одсто испитаних, односно девет одсто мање него у мају прошле године, указала је она.
То показује да грађани разумеју да је Влада то прихватила као обавезу, оценила је Делевић и додала да је мањи и број грађана који проблем Косова виде као главни услов који се поставља Србији.
Истраживање Канцеларије за европске интеграције, које је обављено у јуну на узорку од 1.094 испитаника, показало је и да знатан број грађана, њих 36 одсто, сматра да на брзину приближавања Србије ЕУ утиче и политичка ситуација унутар саме Уније, закључила је она.