Миљковић је на скупу о Мастер плану за транспорт у Србији од 2009. до 2027. године, одржаном у Привредној комори Београда, навео да ће реализација пилот пројекта за развој терцијарне мреже аеродрома у Србији практично почети студијском посетом Словенији и Аустрији наредне недеље.

Та посета ће, како је објаснио, бити основа за израду институционалног и законског оквира за развој мреже регионалних аеродрома у нашој земљи.

Према његовим речима, у овом тренутку свако ко жели авионом да слети у Краљево или Суботицу, на пример, прво мора да оде на аеродром у Београду и ту обави царињење и остале процедуре, па тек након тога може да крене на своју дестинацију, што је потпуно нерационално.

Малих и спортских аеродрома има у Новом Саду, Зрењанину, Смедеревској Паланци, Ваљеву, Кикинди, Костолцу, Београду, Параћину, Крушевцу, Краљеву, Лесковцу, Трстенику, Сремској Митровици, Суботици, Смедереву и Панчеву, прецизирао је он и додао да се они користе за авио-такси, летење за сопствене потребе и слично.

Државни секретар је рекао да су Мастер планом предвиђени стварање мреже од 16 малих цивилних аеродрома, модернизација аеродрома у Бору и Вршцу и омогућавање коришћења војних аеродрома у Батајници, Ужицу и Краљеву за цивилне летове.

Да би се Мастер план реализовао потребан је законски оквир. Нови Закон о ваздушном саобраћају биће до краја ове недеље комплетиран, 20. јула ће се наћи пред Одбором за привреду Владе, а 22. јула и на седници Владе, најавио је Миљковић.

Он је додао да би предлог тог закона требало да уђе у скупштинску процедуру у септембру.

Државни секретар је потврдио да су у изради и нова стратегија за развој ваздушног саобраћаја у Србији која ће бити завршена у току ове године, као и државни програм безбедности у ваздушном саобраћају, који је обавезан по најновијим стандардима.

Мастер планом за транспорт предвиђено је да се у циљу повећања броја путника у авио-саобраћају у Србији са приближно 2,5 на 8,5 милиона годишње у аеродроме уложи готово 135 милиона евра, закључио је Миљковић.