Фото: Бета

Ђелић је на отварању „Дунавске конференције будућих лидера“ у Музеју Новог Сада, у Петроварадинској тврђави, истакао да је Србија свесна чињенице да ће тај речни коридор у скоријој будућности постати један од најсавременијих у Европи.

Он је поновио да је Дунав шанса за убрзани развој наше земље, уз напомену да је посебна улога у том послу намењена младима.

Потпредседник Владе је подсетио на то да дужина Дунава у Србији износи 588 километара, да су на његовим обалама смештена два универзитета (у Београду и Новом Саду) и две рафинерије (Нови Сад и Панчево), као и да је у припреми изградња још неколико мостова.

Ускоро почиње изградња Жежељевог моста у Новом Саду, чија је вредност 60 милиона евра, од чега ће половину трошкова сносити Европска унија, указао је он.

Такође, како је додао, у сарадњи са кинеским партнерима биће саграђен мост између Земуна и Борче, а путеви, железница и коришћење речних токова су услови без којих нема напретка.

Ђелић је нагласио да Србија активно учествује у изради Дунавске стратегије и прецизирао да је до сада уложила више десетина милиона евра у уређење обале Дунава и у навигационе системе.

Он је подсетио на то да ће том документу, који би у првој половини 2011. године требало да усвоји Европска комисија, бити посвећен и велики скуп који ће у октобру ове године бити одржан у Скупштини Војводине.

Председник Владе АП Војводине Бојан Пајтић оценио је да је природно да Нови Сад буде домаћин такве међународне конференције, с обзиром на то да је седиште једне мултикултурне, мултијезичке и мултиконфесионалне покрајине у којој живи чак 26 нација.

Дунав је и за Војводину од изузетног значаја и већ смо припремили 133 пројекта које бисмо желели да остваримо, истакао је он.

Према његовој оцени, мора се радити на побољшању речног транспорта, али уједно и водити рачуна о заштити животне средине.

Он је навео да Војводина има намеру да изгради више лука и марина на читавој територији покрајине, попут марине која је направљена у Апатину и на коју је Влада Војводине поносна.

Натали Фершелде из Директората Европске комисије за регионални развој указала је на то да је израда Дунавске стратегије у току, али да је пут од идеје до практичних решења дуг.

Акциони план тог пројекта је урађен, додала је она и објаснила да се у њему наводи потреба мобилизације људи и средстава како би се искористиле све могућности које Дунав нуди.

Није реч само о Дунаву, већ о ширем подручју око њега, при чему ће у оквиру укупног привредног развоја посебна пажња бити посвећена саобраћају, туризму, екологији, очувању културе и идентитета народа који ту живе, образовању, побољшању безбедности, борби против криминала и корупције, истакла је Фершелде.

Она је подсетила на то да будућа Дунавска стратегија, да би постала стратегија Европске уније, мора да добије сагласност свих 27 земаља чланица, као и оних држава које се налазе у сливу реке, а још нису постале део уједињене Европе.

Према њеним речима, новац за реализацију тог пројекта за сада се може наћи у различитим фондовима ЕУ, као и од донатора, при чему би требало да буде посебна ставка у наредном буџету Уније који ће важити од 2014. до 2020. године.

Дунав је највећи унутрашњи пловни пут у Европи и самим тим велики развојни потенцијал за Европу. Он има свој идентитет и ми осећамо да припадамо том простору, поручила је Фершелде и закључила да је формирање Дунавског региона могуће само кроз тесну сарадњу земаља које му припадају.

Данашња конференција окупила је на једном месту будуће лидере из свих земаља Дунавског региона ради бољег разумевања будућности Дунавске стратегије ЕУ, уз промовисање њених кључних идеја међу младим људима.

Одржана је под покровитељством потпредседника Владе за европске интеграције, који је уједно и национални координатор Дунавске стратегије за Србију.

Подршку у организацији и финансирању овог скупа пружили су Влада АП Војводине, Туристичка организација Србије и Кока-Кола.