Кркобабић је рекао да се око шест милиона људи налази под крововима избегличких кампова, и истакао да је на тој опомињућој листи Србија, са 86.000 избеглих и 210.000 интерно расељених, и данас прва земља у Европи по питању присилних миграција.

Наша земља је, како је наведено у овонедељном извештају УНХЦР-а, једина земља у Европи која је суочена са дуготрајним избеглиштвом, указао је он.

Од самог избијања избегличке кризе, како је навео, Србија је у сарадњи са међународном заједницом и локалним самоуправама настојала да свим избеглим и интерно расељеним лицима обезбеди достојанствене услове живота.

Кркобабић је подсетио на то да је Комесаријат за избеглице уз помоћ Владе Србије и појединих међународних хуманитарних организација само у току протекле године путем програма донације помогао изградњу кућа за 1.359 породица.

Такође, како је додао,откупљено је и додељено више сеоских домаћинстава широм Србије и много нових станова.

Према његовој оцени, упркос свим тим напорима и чињеници да је током 2009. године затворено 14 колективних центара, у Србији је остало још 60 колективних центара у којима борави више од 4.700 избеглих и интерно расељених лица.

Посвећеност Владе решавању егзистенцијалних проблема избеглих и интерно расељених лица илуструје и чињеница да је у протеклих годину ипо дана, упркос постојећој економској кризи, из буџета Србије издвојено 10 милиона евра за финансирање Комесаријата, чиме су омогућени завршетак или адаптација 940 незавршених и неусловних стамбених објеката и економско оснаживање 475 породица избеглих и интерно расељених лица, истакао је потпредседник Владе.

То је једна од ретких позиција у буџету која под притиском економске кризе и рестрикција није умањена, објаснио је он, уз оцену да све док буде и једног избеглог или интерно расељеног лица у нашој земљи, та мисија није завршена.

Међународна заједница, и поред других великих избегличких и кризних жаришта, помаже Србији колико може, нагласио је Кркобабић и подсетио на то да је у току реализација три пројекта финансирана са 14,5 милиона евра донаторских средстава Делегације ЕУ у Србији и УНХЦР-а, којима је обезбеђено стамбено збрињавање и економско оснаживање више од 2.000 породица избеглих и интерно расељених лица.

Поред наведених средстава, из ИПА фондова ЕУ за наредни период обезбеђено је додатних 14,7 милиона евра, додао је он и истакао да Влада Србије енергично ради на остваривању права избеглих лица у земљама порекла.

У Београду је у марту ове године, како је подсетио, одржана Међународна конференција „Трајна решења за избеглице и интерно расељена лица – сарадња држава у региону“, на којој су учествовали министри спољних послова Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, представници Европске уније, Високог комесаријата УН за избеглице, ОЕБС-а и Савета Европе, као и великог броја дипломатских мисија Београду.

На том скупу реафирмисана су начела садржана у Сарајевској декларацији, коју су ове земље усвојиле у јануару 2005. године, а која подразумева уважавање права избеглих на појединачне одлуке о земљи сталног боравка у смислу повратка или локалне интеграције, као и несметан приступ припадајућим правима.

Сматрамо да као земље региона немамо право да закуцамо на врата чланства ЕУ уколико не испунимо обавезе према сопственим грађанима, избеглим и протераним. То је наш принципијелни став од кога се не може одустати, и у томе имамо најчвршћу подршку међународне заједнице, поручио је Кркобабић.

Он је поновио да избегли и прогнани више од десет година не могу да се врате својим кућама, да уђу у своје станове, добију заостале пензије, да им се обнови и врати имовина.

На том путу повратка, нажалост, највише је препрека у Хрватској, указао је потпредседник Владе, уз оцену да је неприхватљиво да у 21. веку националност буде пропусница за коришћење елементарних личних и неприкосновених имовинских права.

Светски дан избеглица – 20 јун прави је тренутак да подсетимо свет на оне који су спасавајући голе животе морали да напусте своје домове. Они с правом очекују већу помоћ како би се вратили на своја огњишта, или интегрисали у нове средине. Влада Србије, уз помоћ међународне заједнице, чини све да им у томе помогне, закључио је Кркобабић.