Милосављевић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да ти пословни људи треба да понуде грађанима више стотина хиљада артикала који постоје на светским информатичким мрежама.

Он је подсетио на то да институцијалних баријера нема, али има оних техничких, а то је да је број производа који се купе електронски недовољан да би се свакодневно авионима, или неким другим видовима транспорта, та роба превозила до Србије.

Министар је потврдио да постоје проблеми на царини везани за вредност робе која стиже на основу електронске поруџбине и признавање електронских рачуна.

Проблеми се јављају и због тога што картице наших банака нису прихватљиве за све провајдере електронске трговине, нагласио је Милосављевић и напоменуо да највећи број грађана нема навику да преко интернета бира робу, уплати тражену цену и добије производ на кућну адресу.

Говорећи о новом Закону о заштити потрошача, министар је подсетио на то да је прва верзија нацрта тог закона представљена у септембру прошле године и до данас траје јавна дебата о том документу.

Он је указао на то да су све европске директиве, којих је укупно 16, у вези са заштитом права потрошача уграђене у овај закон.

Такође, министар је рекао да је у нови закон о заштити потрошача ушла и обавеза комплетног информисања сваког потрошача пре закључења уговора о куповини производа или о пружању услуге, при чему ће то важити и за куповину намештаја, беле технике и за туристичке аранжмане.

Он је изразио уверење да ће са руководством Народне банке Србије бити постигнут договор о томе да и потрошачки кредити до 5.000 евра у динарској противвредности буду такође обухваћени новим законом, што практично значи да ће корисници зајмова морати да буду обавештени од банака о свим условима те финансијске услуге, до тренутка отплате последње месечне рате.

Милосављевић је објаснио да овај закон треба да омогући не само европски ниво заштите потрошача већ и да постави темеље једном новом модерном европском односу према потрошачима.