Маловић је на округлом столу посвећеном том питању истакла да су новине предвиђене тим изменама значајне за целокупни правни систем Србије, и најавила да би тај закон требало да се нађе у скупштинској процедури у септембру, како би почео да се примењује почетком наредне године.

Од доношења овог закона формирана је пракса Уставног суда у појединим питањима, али су се појавили и проблеми око тумачења неких његових одредби и уочени поједини недостаци, указала је она.

Интерес је, како је оценила, да се укаже на те нејасноће и уочене недостатке, размотре могући начини на које се они могу решити и предложе најбоља законска решења.

Маловић је подсетила на то да је Уставни суд, као самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост, као и људска и мањинска права, у свакој држави институција од посебног значаја, због чега је и Устав Србије, као највиши правни акт државе, један део посветио том суду.

Према њеној оцени, уставна жалба показала се као ефикасно правно средство за заштиту људских права, а нарочито права на правично суђење и суђење у разумном року, док Уставни суд, без обзира на тешкоће као што су велики број предмета, рад у непотпуном саставу и недостатак техничких услова, ради добро.

Она је нагласила да је Уставни суд донео велики број одлука од значаја за целокупан правни систем и друштво, и додала да очекује још бољи резултате и даље унапређење његовог угледа и значаја.

Председник Уставног суда Србије Боса Ненадић истакла је да је важно што је Министарство правде, пратећи досадашњу примену закона, проценило да је неопходно извршити одређене измене како би се рад тог суда учинио делотворнијим и ефикаснијим и решила нека отворена питања која су произашла из досадашње праксе.

Ненадић је указала на то да неке од надлежности које су установљене Уставом из 2006. године захтевају значајне измене.

Она је истакла да законом треба створити услове за то да се сачува надлежност Уставног суда да у уставно-правним споровима одлучује о питањима која имају уставни значај, уз напомену да није добро то што се пред овим судом може остварити једино правна заштита.

Према њеним речима, Уставни суд треба да решава најсложеније уставно-правне спорове у домену нормативне контроле и у домену људских слобода, као и да буде последња инстанца пред обраћање суду у Стразбуру.

Пред Уставним судом тренутно се води више од 20 различитих поступака, како из домена оцене уставности и законитости, тако и из домена заштите људских права и слобода и решавања сукоба надлежности, прецизирала је Ненадић.