Фото: Танјуг

Маловић је, отварајући јавну расправу о радној верзији закона о јавном бележништву, најавила да ће тај закон на јесен бити упућен Скупштини Србије на усвајање, док се његова примена очекује од следеће године.

Према њеној оцени, овим документом биће остварени одређени циљеви Стратегије реформе правосуђа и политике придруживања Европској унији, што ће нашим грађанима омогућити да ефикасно и квалитетно остварују своја права.

Увођењем јавног бележништва, како је истакла, биће створена могућност за ефикаснији рад судова и квалитетнију правну заштиту грађана, што су императиви Европске конвенције о људским правима и основним слободама, коју Србија доследно спроводи.

Она је рекла да се првенствени интерес за државу и грађане Србије од увођења јавног бележништва огледа у повећаној правној сигурности, при чему ће држава остварити и велике уштеде због смањења судских трошкова.

Маловић је навела да ће јавни бележник, односно нотар, бити нова професија у нашем правном систему и напоменула да ће овим законом на њих бити пренети одређени послови и овлашћења.

На јавне бележнике ће, како је прецизирала, углавном бити пренете надлежности суда у ванпарничном поступку осим специјалних надлежности, као што су састављање и потврђивање садржине уговора о доживотном издржавању и о имовинским односима између супружника.

Предвиђено је поступање нотара и у пословима који се односе на сачињавање тестамената и промет некретнинама, сачињавање записника о радњама и изјавама, издавање потврда и обављање јавнобележничких овера, додала је она.

О радној верзији закона о јавном бележништву говорили су и председник Радне групе за израду тог документа професор Драгор Хибер, професор Правног факултета Универзитета "Унион" Весна Ракић-Водинелић и професор Правног факултета Универзитета у Београду Мирко Васиљевић.