Маловић је, образлажући предложено законско решење у Скупштини Србије, истакла да су услови за обављање послова вештачења постављени тако да обезбеде именовање најстручнијих лица за поједине области вештачења.

Она је указала на то да су предвиђени виши критеријуми у погледу стручне спреме, радног искуства, стручног знања и практичних искустава у струци који су неопходни за послове вештачења.

Важећи пропис који уређује ту област, како је подсетила, донет је 1987. године и садржи застарела решења због чега је неопходно донети нови који ће бити усаглашен са другим прописима.

Маловић је објаснила да се овим предлогом закона на другачији начин уређују услови за обављање послова вештачења, поступак именовања и разрешења вештака, поступак уписа и брисања правних лица која обављају послове вештачења, као и права и обавезе лица која обављају вештачење.

Према њеним речима, предлогом закона је изричито предвиђено овлашћење суда да поднесе предлог за разрешење вештака који нестручно и неуредно обавља вештачења.

Она је додала да је важна и одредба према којој министар правде уз претходно сагледавање потребе судова објављује јавни позив за именовање вештака, чиме ће се постићи адекватан број вештака и правилнија распоређеност лица која обављају послове вештачења у појединим областима.

Маловић је указала на то да Предлог закона о судским вештацима прописује да вештачење могу обављати физичка и правна лица, државни органи, као и научне и стручне установе.

Поред општих услова за рад у државним органима, како је објаснила, физичко лице мора имати одговарајуће високо образовање, најмање пет година радног искуства у струци, стручно знање и практична искуства, која се доказују објављеним стручним и научним радовима, као и мишљењима и препорукама судова, других државних органа и институција.

Она је нагласила да правно лице може обављати вештачење уколико је уписано у регистар надлежног органа за делатност вештачења у одговарајућој области и има запослене који су уписани у Регистар вештака.