Обрадовић је, образлажући предложене законске измене пред посланицима Скупштине Србије, истакао да се показало да нека решења у актуелном закону не одговарају ситуацији у пракси, као и да у документу постоје одређене правне празнине.

Он је указао на то да се предложеним решењима излази у сусрет захтевима за повећање броја студената, омогућава већа проходност и мобилност студената и решавају поједина питања у процесу акредитације високошколских установа.

Предложеним решењима предвиђено је задржавање 48 бодова као услова за упис наредне школске године, број испитних рокова повећан је на шест, а завршетак школске године планиран је до 10. октобра, до када студенти морају да стекну услов за упис наредне године, објаснио је министар.

Он је навео и да ће убудуће финансирање студената из буџета зависити од просека и квалитета студирања, тако да ће то право остваривати само они са најбољим оценама и највећим бројем положених испита.

Обрадовић је рекао да се број чланова Националног просветног савета са 16 повећава на 21, и додао да од тог броја држава предлаже седам, што, како је оценио, не доводи у питање самосталност високошколских установа.

Такође, предвиђена је могућност да представници студената, односно студентских парламената, учествују у раду тог савета, нагласио је министар и најавио да ће бити прецизирана и поједностављена и акредитација високошколских установа.

Према његовим речима, Министарство просвете ће примати документацију и проверавати да ли су испуњени захтеви које закон предвиђа, након чега ће документација бити послата Комисији за акредитацију која проверава да ли је она у реду и на основу тога доноси одлуку о томе да ли се додељује акредитација.

Обрадовић је оценио да се овим решењима побољшава систем високог образовања и иде у сусрет захтевима које је поставила пракса, о чему су уважена и мишљења студената.

Министар је најавио доношење новог закона о високом школству за две године, односно када буде завршен циклус актуелног школства и оцењена примењивост досадашњих решења.