Фото: Танјуг

Ђелић је на конференцији "Научна дијаспора и образовање у иностранству: ресурс или изгубљена инвестиција" навео да су ови програми покренути и у циљу унапређења сарадње са нашим стручњацима у дијаспори.

Према његовој оцени, управо расписани конкурс за научне пројекте отвара врата нашој научној дијаспори, тако што ће сваки научни тим из земље добити за пројекте додатне поене ако упосли сарадника из дијаспоре.

Потпредседник Владе је рекао да је од 200 милиона евра добијених од Европске инвестиционе банке 20 милиона опредељено за повратак наших стручњака, и додао да је у току формирање Технолошког фонда и да се ради на довођењу фирми из области високе технологије у Србију.

Поменути фонд имаће следеће године капитал од 100 милиона евра и из њега ће бити финансиране технолошке фирме које ће водити наши људи из дијаспоре, истакао је он и додао да ће тако професор Миодраг Стојковић, који је одлучио да се врати у Србију, добити подршку за изградњу Центра за матичне ћелије у Крагујевцу.

Он је потврдио да ће повратник из Бостона Љиљана Кундаковић добити подршку за отварање Фонда за иновациону делатност, док ће професор Дејан Илић, који је дуго радио у Немачкој, добити помоћ за изградњу погона за литијумске батерије у нашој земљи.

Ђелић је нагласио да су нереални подаци према којима је 1991. године у свет отишло 500.000 образованих људи јер те године, како је објаснио, укупан број високообразованог кадра у Србији није био толики.

Према подацима које су објавиле САД, Канада и Аустралија, од 2000. до 2010. године у тим земљама се трајно настанило 70.000 грађана Србије и Црне Горе, од којих је десет одсто високообразованих, прецизирао је потпредседник Владе.

Министар за телекомуникације и информационо друштво Јасна Матић указала је на велики значај сарадње са дијаспором и подсетила на то да то ресорно министарство улаже напоре како би подстакло научнике да учествују у пројектима који се финансирају средствима Европске уније.

Конференција, коју су организовали Београдски фонд за политичку изузетност, Група 484 и Ерсте банка, треба да покрене питање ресурса који Србија има у својим образованим људима у иностранству, као и да направи разлику између мобилности, коју треба подстицати, и одлива мозгова, који треба спречавати.