АУДИО: Редовна конференција за новинаре Владе Републике Србије

Динкић је на конференцији за новинаре одржаној након седнице Владе истакао да ће овај програм бити реализован у наредних годину и по дана, и додао да ће Влада и локалне самоуправе за његову реализацију обезбедити по три милијарде динара.

Потпредседник Владе је нагласио да ће преосталих 80 одсто средстава за програм бити обезбеђено путем кредита пословних банака.

Он је објаснио да ће грађевинској индустрији бити одобравани динарски кредити без валутне клаузуле са роком отплате од пет година и са почеком од годину дана, а годишња камата биће референтна камата Народне банке Србије плус 2,5 одсто.

Динкић је најавио да ће наредне недеље бити упућен позив пословним банкама да учествују у програму, док ће прве инвестиције почети на лето ове године, уз напомену да ће јавни позив да поднесу захтев за учешће у суфинансирању пројеката бити упућен и градовима и општинама.

Према његовим речима, програм је намењен изградњи станова, школа и обданишта, болница и здравствених установа, спортских објеката и институција културе.

Програм је усвојен, како је објаснио, да би се поспешио опоравак грађевинске индустрије Србије, која је у априлу ове године у односу на исти месец претходне године забележила пад од 11,3 одсто.

Потпредседник Владе је подсетио на то да је грађевинарство у колапсу, високоградња је блокирана и да је, иако станови никада нису били јефтинији, свега 3.000 грађана конкурисало за субвенционисане стамбене кредите.

Динкић је указао на то да је од почетка године у привреду и грађане уложено више од 814 милиона евра, при чему је 8.000 предузећа добило кредите за ликвидност.

Он је нагласио и да се залаже за то да једнократни бонус у износу од 5.000 динара добију сви запослени у јавном сектору са платом испод 80.000 динара, и додао да ова мера није намењена најсиромашнијима, већ свима онима који су погођени кризом, а то укључује и средњу класу.

Према његовој оцени, из ове мере не би било поштено искључити запослене у школству, здравству, правосуђу, при чему ће од исплате бонуса бити изузети министри, помоћници министара, државни секретари и функционери.

Министар за животну средину и просторно планирање Оливер Дулић оценио је да грађевинска индустрија пролази кроз најтежи период и да грађевинска оператива не може да се покрене без одлучне и активне улоге државе.

Ситуација је катастрофална, налазимо се у стању елементарне непогоде и потребно је да се за њу нађу ванредне мере, указао је он и подсетио на то да тренутно нема грађевинских радова, реконструкција, адаптација и изградње.

Министар је навео да је грађевинска оператива у претходном периоду била димензионирана за изградњу више од милион квадрата стамбено-пословног простора и индустријских капацитета, уз напомену да више не постоји тражња на тржишту некретнина и да је милион квадрата пословног простора празно.

Према његовој оцени, код грађана постоји страх од узимања кредита, а код грађевинских предузећа је изражена неликвидност због раније узетих кредита и финансирања пројеката.

Дулић је навео да је Министарство животне средине и просторног планирања озбиљно схватило неопходност доношења хитних мера које је Влада данас усвојила, и најавио да ће наредних дана бити направљен план доношења аката потребних за реализацију овог програма.

Ово је, сигуран сам, добар корак у правом смеру, а прави смер је да уместо што грађевинска оператива доводи до пада БДП-а, она буде мотор раста привреде и предводник економског опоравка, истакао је министар.

На питање новинара зашто су и стадиони уврштени у програм помоћи, Дулић је одговорио да се није мислило на конкретне стадионе и да је реч о објектима од општег и друштвеног интереса који захтевају грађевинску реконструкцију.

Такође, он је подсетио на то да је до сада урађено пуно ствари, међу којима је и доношење две важне уредбе – за субвенционисану куповину станова и пројектно финансирање.

  Мере за ублажавање светске економске кризе у Србији 2010.