Карановић је на јавној расправи о Препорукама за извештавање медија о медицини истакла да се многи програми ресорног министарства у доброј мери спроводе управо захваљујући медијима.

Она је указала на то да квалитет информисања у здравству у великој мери зависи и од тога како се понашају запослени у здравственом систему.

Новинар недељника “Време” Тамара Скроза објаснила је да је идеја препоруке да се и новинарима и лекарима помогне како би се постигло коректно извештавање о медицини.

Скроза је истакла да овај нацрт има 12 поглавља, и прецизирала да су неке од тема истинитост извештавања, одговорност новинара, извештавање о корупцији, заштита приватности особа о којима се извештава, независност од притисака, извештавање о току и исходу лечења, као и о менталним поремећајима и самоубиствима.

Према њеној оцени, новинари често користе фразе које чују од лекара, а које њихови читаоци не разумеју, уз учестало појављивање наслова који су неистинити, дискриминаторски према одређеним групама, или према лекарској професији.

Препоруке за извештавање медија о медицини израђене су у оквиру активности Министарства здравља у циљу помоћи новинарима који извештавају о темама из здравства како би обавештавање и едуковање јавности о здравим стиловима живота, здравственој заштити и медицини било што успешније, потпуније и истинитије.

У радној групи која је израдила овај документ учествовала су три новинара: Тамара Скроза из недељника “Време”, Оливера Поповић из дневног листа „Политика“ и Ана Стаменковић са Радио-телевизије Србије, као и два лекара – Драгана Налић из Дома здравља Вождовац и Зоран Крстић из Универзитетске дечје клинике.

Радна верзија овог документа може се погледати на интернет страницама Министарства здравља и Медија центра.