Фото: Фонет

Ђелић је на округлом столу “Стратегија очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону” истакао да Србија има аргументе да тражи иста права за Србе у региону и у свим земљама где се налазе припадници наше нације у оној мери која је у складу са неким другим регулативама.

Он је оценио да би требало створити услове за то да се средства која долазе из дијаспоре не користе само у текућој потрошњи, већ да се улажу у предузећа и отварање радних места како би тај капитал могао да буде боље употребљен.

Према његовим речима, илузорно је очекивати веће инвестиције дијаспоре у нашу земљу уколико се не покаже да је Србија у потпуности оспособљена да прима такве инвестиције.

Говорећи о научно-технолошком развоју Србије и улози дијаспоре у њему, Ђелић је истакао да није тачно да је пола милиона високообразованих грађана Србије емигрирало у последњих 20 година, већ да тај број износи приближно 54.000 у деведесетим, и између 17.000 и 19.000 људи у протеклој деценији.

Он је поновио да ће од 200 милиона евра аранжмана са Европском инвестиционом банком за развој научно-технолошке инфраструктуре 20 милиона евра бити искоришћено за дијалог са научном дијаспором и за повратак српских најистакнутијих научника.

Потпредседник Владе је нагласио да је у том циљу, консултујући научну и привредну заједницу, већ започео разговоре са 50 признатих научника и технолошких предузетника у расејању.

Министар за дијаспору у Влади Републике Србије Срђан Срећковић изјавио је да ће се све мере које наша земља буде предузимала према Србима у дијаспори заснивати на партнерском принципу.

Он је објаснио да су у изради Стратегије очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону представници дијаспоре и Срба у региону имали велику улогу.

Срећковић је најавио да ће представници делегата Срба из дијаспоре и региона учествовати и у финализацији преднацрта стратегије на првој седници Скупштине дијаспоре и Срба у региону, која ће бити одржана почетком јула.

Према његовим речима, стратегија је, поред односа државе према дијаспори и Србима у региону, дефинисала три циља и мере за њихово остваривање.

Он је објаснио да су то, као прво, позиционирање Србије као матичне државе свих њених држављана који живе у иностранству, враћање поверења дијаспоре у матицу, побољшање положаја дијаспоре у земљама у којима живи и јачање свести у домаћој јавности о њеном значају.

Други циљ је боља искоришћеност капацитета наше дијаспоре, која је само прошле године у земљу по основу девизних дознака послала 5,5 милиона долара, а од 5. октобра 2000. године 550 милиона, прецизирао је он.

Важно је, како је додао, и јачање научног, технолошког, културног и просветног потенцијала наше земље у интегративним процесима, као и побољшање имиџа Србије.

Министар је истакао да је трећи, у историјском смислу веома важан циљ, очување националног идентитета међу готово четири милиона наших људи који живе у целом свету, јер је то немерљиво богатство којим се мало држава и народа може поносити.