У саопштењу Кабинета потпредседника Владе наводи се да је током састанка било речи о бројним темама које се тичу избеглиштва, посебно избеглица и Срба протераних из Хрватске, чија је ситуација, поред оне у којој се налазе расељени са Косова и Метохије, најтежа.

Кркобабић је указао на то да је међународна заједница дефинисала статус избеглих и протераних хрватских Срба као дуготрајно избеглиштво јер оно траје скоро двадесет година, и рекао да је Србија једина у Европи и једна од пет земаља у свету које су суочене с проблемом дуготрајног избеглиштва.

Због бројних нерешених проблема везаних за избегличку популацију изузетно нам је важна сарадња са УНХЦР-ом и присуство те организације у нашој земљи, али ништа мања није ни улога Европске уније и ОЕБС-а, на чију пуну подршку рачунамо, нагласио је потпредседник Владе.

Он је том приликом подсетио на недавно одржан скуп министара спољних послова који је био посвећен избеглицама и на резултате рада тог скупа, и оценио да је добро то што су Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска и Србија постигле сагласност о томе да су избеглице заједнички проблем који треба удружено решавати.

Према његовим речима, Србија инсистира на томе да без решења проблема избеглих и протераних нема ни уласка у ЕУ јер је само враћање личних и имовинских права свим грађанима, без обзира на њихову националност, доказ пуне демократичности и владавине права у земљама кандидатима.

Кркобабић је изразио захвалност УНХЦР-у и канцеларији те организације у Београду на заједничком документу који су након министарског скупа у Београду потписали УНХЦР, ЕУ и ОЕБС, а који се односи на права Срба избеглих и протераних из Хрватске.

Реч је пре свега о проблему отетих станова, неисплаћених пензија, конвалидације радног стажа, али и читавом низу проблема Срба, грађана Хрватске, које та земља мора да реши, напоменуо је потпредседник Владе.

Он је саговорнике обавестио о корацима Владе Србије који следе после министарског скупа, при чему је од представника УНХЦР-а добио уверавања да ће међународна заједница у пуној мери подржати све активности везане за решавање преосталих проблема.

Кад је реч о најтежим облицима избеглиштва, о колективним центрима, за чије постојање Србија издваја огромна средства, Кркобабић је навео да наша земља очекује донаторску помоћ, како је то и договорено са високим комесаром УНХЦР-а.

Према његовој оцени, то је неопходно како би заједничким снагама био затворен и последњи колективни центар, а њиховим садашњим житељима пружен минимум достојанственог живота.