Ђелић је у изјави за агенцију Фонет рекао да је истовремено затражено да Берлин, уколико то не буде могуће у јуну, неколико недеља касније Европској комисији дâ зелено светло за разматрање апликације Србије за чланство у ЕУ.

Према његовим речима, у домену науке успостављен је контакт на највишем нивоу и постигнут договор о потписивању међудржавног споразума, док ће се са директорима Макс Планк и Фраунхофер института радити на томе да отворе испоставе у Србији.

Говорећи о сарадњи у области економије, потпредседник Владе је навео да је постигнут договор о састанку међудржавне комисије крајем августа у Берлину, три и по године након последњег састанка тог тела.

На тај начин, како је истакао, биће омогућено да у енергетици, телекомуникацијама и железници, али и у домену технологије Србија направи искорак у сарадњи са Немачком.

Указујући на то да је веома значајно да Србија обезбеди да Немачка буде њен снажан савезник за улазак у ЕУ, али и у области економије и науке, Ђелић је нагласио да је обезбеђење те подршке најважнији резултат посете.

Било је јасно да развој догађаја у Грчкој брине немачку јавност и елиту, али смо у разговорима указали на то да је ситуација у Србији, захваљујући пожртвованости грађана и вођењу економске политике, у много чему другачија, да је наш дуг низак и да су наше банке стабилне, као и да је буџетски дефицит прихватљив, рекао је потпредседник Владе.

Он је закључио да то мора да буде подстицај да се тако настави и убудуће јер би то била најбоља препорука за даљу подршку и Немачке и ЕУ нашој земљи.