Карановић је на конференцији за новинаре одржаној поводом Светског дана борбе против астме, који се обележава 5. маја, истакла да свако седмо школско дете у нашој земљи има неки облик астме, при чему појачано загађење ваздуха, нарочито зими, погоршава стање оболелих.

Она је оценила да пројекат „Мрежа за дечју астму Србије“ има задатак да подигне свест о томе на који начин грађани могу да утичу да окружење буде чистије јер би се на тај начин олакшао живот астматичара.

Астма је хронична упала дисајних путева која изазива стезање у грудима и тешкоће при дисању, указала је Карановић и додала да се болест код деце углавном јавља у блажем облику и у више од 80 одсто случајева је алергијског типа.

Карановић је подсетила на то да у свету више од 300 милиона људи болује од астме и да су домаће студије из 2002. године показале да у Србији болује приближно осам одсто становништва.

Процењује се да ће до 2025. године број оболелих у свету износити приближно 100 милиона, истакла је она.

Председник Југословенског удружења за астму и хроничну опструктивну болест плућа ЈУДАХ Весна Бошњак рекла је да је астма један од водећих узрока морталитета у свету, док епидемиолошки подаци показују да се њена учесталост повећава последњих 20 година у свим старосним групама, а нарочито међу децом.

Бошњак је навела да је неконтролисана астма велики проблем који доноси и огромне трошкове, због чега је важно да се на време дијагностикује јер се добром терапијом може држати под контролом.

Начелник Одељења за пулмологију Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије “Др Вукан Чупић” Предраг Минић нагласио је да је важно да се астма открије на време, и подсетио на то да су лекови за децу до 18. године доступни и бесплатни.

Начелник Одељења за пулмологију и алергологију Универзитетске дечје клинике Бранимир Несторовић напоменуо је да петина врхунских спортиста у свету и код нас болује од астме, што указује на то да благовременим деловањем и оболели од те хроничне болести могу бити успешни, чак и у спортским активностима.

Несторовић је рекао да дувански дим, прашина, плесан, гриње, длаке кућних љубимаца, полен, али и неприкладна храна у раном детињству могу да изазову алергију која ће подстаћи нападе астме.

“Друштво за права деце са астмом” покренуло је епидемиолошко-едукациону студију, односно пројекат “Мрежа за дечју астму Србије“ – „Serbian Childhood Asthma Network“ – SCAN са циљем подизања свести о дечјој астми и утврђивања степена оболевања од ове болести међу децом у Србији.

Пројектом је обухваћена популација од 20.000 деце из основних школа три београдске општине (Врачар, Вождовац и Стари град), а носиоци пројекта су педијатри-пулмолози и сестре из Дечје болнице за плућне болести и туберкулозу КБЦ „Др Драгиша Мишовић Дедиње“, али и из одабраних домова здравља који покривају школе обухваћене пројектом.