Фото: Бета

Јеремић је на министарској конференцији Уједињених нација у Њујорку, поводом 40-годишњице потписивања Споразума о неширењу нуклеарног наоружања, истакао да Србија верује да свеобухватни споразум о забрани нуклеарних проба може да буде кључни допунски документ Споразума о неширењу нуклеарног наоружања.

Према његовим речима, Србија поздравља иницијативе генералног секретара УН Бан Кимуна о одржавању министарског састанка како би тај споразум што је пре могуће ступио на снагу.

Министар се заложио и за интензивирање разговора како би се у блиској будућности закључио споразум о фисионим материјалима.

Желим да нагласим да је моја земља, чак и између 1992. и 2000. године док је била под режимом тешких санкција које су снажно погодиле обичне грађане и уништиле економију, наставила да поштује своје обавезе из споразума, нагласио је Јеремић.

Он је оценио да је једна од последица глобалне међузависности и све већа спремност земаља да покажу више поштовања према безбедносним интересима других.

Последице облака у облику печурке неће се зауставити на државној граници. То важи и за недавну ерупцију вулкана на Исланду, сезону урагана на Карибима, чак и за погоршање стања животне средине које доприноси променама климе широм света, упозорио је министар.

Он је, ипак, указао на то да постоји једна велика разлика, а то је да су природне катастрофе, без обзира на то да ли наше активности имају улогу у њиховој појави, углавном ван наше контроле, што се не може рећи за нуклеарно оружје.

Јеремић је оценио да треба постићи договор и о модалитетима јачања Међународне агенције за атомску енергију (IAEA), која не сме бити предмет политизације.

Министар је поздравио недавно потписивање Споразума о ограничењу офанзивног стратешког наоружања између Руске Федерације и Сједињених Америчких Држава, али је изразио забринутост због спорог напретка Женевске конференције о разоружању.

Говорећи о трећем кључном циљу споразума – мирољубивом коришћењу нуклеарне енергије, он је указао на то да је Србија предузела конкретне кораке да би ојачала нуклеарну безбедност на западном Балкану фокусирајући се на сигурну, цивилну примену атомске технологије на пољима као што је медицина.

Јеремић је подсетио на то да је Скупштина Србије у мају 2009. године усвојила Закон о заштити од јонизујућег зрачења и нуклеарној безбедности како би довршила хармонизацију домаћег законодавства са најстриктнијим међународним стандардима.

Тај закон, такође, установљава независну Националну нуклеарну агенцију, која ће средином 2010. постати потпуно операбилна и бити одговорна за контролу и спровођење овог закона, додао је министар.

У питању је наша сигурност, можда и наш опстанак, и ниједна држава не може сама да се избори за то. Неопходна је универзална глобална визија, храброст лидера и стратешка визија. Оно што нам је потребно је акција, а ја верујем да нема скретања када је реч о елиминисању претње нуклеарним уништењем, закључио је Јеремић.