Ђелић је током посете Музеју ромске културе подсетио на то да је 2009. године усвојена Стратегија за унапређење положаја Рома.

Према његовој оцени, примена тог документа успешно је започела усвајањем низа закона – о забрани дискриминације, националним саветима националних мањина, социјалном становању и слично.

Он је нагласио да је реализација пројеката који се односе на образовање за све, социјалну инклузију и образовање одраслих почела прошле године, и указао на то да се први резултати могу очекивати за приближно две године.

Потпредседник Владе објаснио је да ће број Рома у Србији бити познат након пописа који ће бити спроведен 2011. године.

Према његовим речима, у попису из 2001. године приближно 100.000 људи изјаснили су се као Роми, док садашње процене показују да их има 250.000.

Ђелић је упутио позив свим припадницима ромске мањине да се изјасне на предстојећем попису, и додао да ће у циљу добијања што прецизнијих података у његову реализацију бити укључени и ромски активисти.

Потпредседнику Владе Србије данас је уручено новоустановљено признање овог музеја које се додељује за посебан допринос унапређењу положаја ромске популације.

Музеј ромске културе данас је посетио и амбасадор Краљевине Шпаније у Србији Ињиго де Паласио Еспања, који је том приликом нашем писцу Рајку Ђурићу уручио награду Института за културу из Мадрида, за посебан допринос развоју књижевности и културе Рома.

Еспања је указао на то да ЕУ, а посебно Шпанија, имају обавезу према ромском народу који је важан део заједничке културе још од 15. века, и прецизирао да од 10 до 12 милиона Рома колико их има у Европи више од 700.000 живи у Шпанији.

Амбасадор Шпаније је оценио да је његова земља централна позорница европских напора за решавање ромског питања и за укључивање Рома у друштвену заједницу, и одао признање Влади Србије на свему што је учинила на том плану у оквиру Декаде Рома.