Лучић је на међународној конференцији о социјалном предузетништву, одржаној у Палати Србија, истакла да та врста предузетништва представља неискоришћену могућност да се смањи сиромаштво, незапосленост и социјална искљученост маргинализованих група, као и да се омогући уједначенији регионални развој.

Она је указала на то да криза и ограничене могућности државе траже алтернативна решења за социјалну интеграцију оних друштвених група које су осетљивије на повећање ризика од сиромаштва и друштвене искључености.

Према њеној оцени, Србија је поново суочена са растом сиромаштва и незапослености, а проблем је у томе што је систем социјалне заштите у великој мери децентрализован, при чему општине не располажу довољним средствима за решавање тих проблема.

Лучић је најавила да ће новим законом о социјалној заштити, који треба да буде донет до краја године, бити предвиђено да се социјалне услуге финансирају из републичког буџета.

Она је објаснила да социјална предузећа имају специфичну мисију да донесу корист својим члановима и корисницима услуга, и указала на њихов допринос и на плану успостављања партнерства између државног и приватног сектора.

Лучић је подсетила на то да је 2003. године основан Фонд за социјалне иновације, преко кога је са 6,5 милиона евра финансирано 250 пројеката, уз напомену да су поменута средства обезбедили донатори и фондови Европске уније.

У Србији је, како је оценила, потребно израдити целовит модел одрживе социјалне економије и промовисати социјално предузетништво, уз стручну и финансијску подршку и јасан правни оквир.

Помоћник министра економије и регионалног развоја Љиљана Џувер поновила је да су незапосленост и неактивност основни узроци сиромаштва и социјалне искључености у Србији.

Џувер је објаснила да је незапосленост у Србији дугорочног карактера са великим учешћем младих особа, жена и особа са инвалидитетом, при чему је међу незапосленима веома неповољна старосна и квалификациона структура.

Она је подсетила на то да су истраживања показала да је економска криза допринела погоршању положаја готово свих категорија које припадају групама особа које се теже запошљавају.

Због тога је, како је навела, држава спровела активну политику запошљавања кроз каријерно вођење и саветовање, обуке, субвенције за запошљавање и јавне радове, али проблем представљају средства која се издвајају за те програме и која на годишњем нивоу износе 0,11 одсто бруто домаћег производа.

Она је подсетила на то да је Законом о рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом први пут у Србији уведена могућност организовања социјалног предузећа, као вида запошљавања особа са инвалидитетом.

Скуп су организовали Тим потпредседника Владе Србије за европске интеграције, Европски покрет у Србији, Група 484, а учествовали су представници Италије, Бугарске, Пољске и Велике Британије, који су приказали искуства својих земаља и различите моделе социјалног предузетништва.