Маловић је истакла да ће овим меморандумом, који ће омогућити реализацију алтернативних санкција на територији Ниша, бити успостављена сарадња између повереничке службе Управе за извршење кривичних санкција и предузећа и установа чији је оснивач Град Ниш.

Она је прецизирала да је од почетка примене алтернативних санкција у Србији изречено 97 пресуда казне рада у јавном интересу и 60 мера надзора.

Један од најважнијих предуслова за успешну реализацију алтернативних санкција је активно учешће локалне заједнице, навела је Маловић и подсетила на то да се алтернативне санкције већ спроводе у неколико градова у Србији.

Према њеним речима, Кривичним закоником Републике Србије прописане су кривичне санкције казна рада у јавном интересу и мера упозорења условне осуде са заштитним надзором које хуманизују казнену праксу и не вређају људско достојанство.

Маловић је објаснила да се рад у јавном интересу може изрећи као главна казна за кривична дела за која су прописани затвор до три године или новчана казна, а у случају да осуђени изврши само део изречене казне, рад у јавном интересу замењује се казном затвора.

Она је напоменула да ове санкције не подразумевају ублажавање казне или аболицију, и додала да осуђена лица задржавају свој посао, при чему се на овај начин значајно штеде буџетска средства, с обзиром на то да сваки дан који затвореник проведе у затвору кошта најмање 1.000 динара.

Европска пракса је показала да се применом алтернативних санкција смањује број повратника у извршењу кривичних дела, рекла је Маловић и изразила захвалност Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) која је подржала пројекат.