Фото: Танјуг

Брадић је, образлажући у Скупштини Србије Предлог закона о изменама и допунама Закона о обележавању дана жалости, навео да ће то допринети уштеди средстава у буџету јер је економски неисплативо да Министарство формира службу која би то пратила.

Министар је, представљајући Предлог одлуке о утврђивању старих и ретких књига од изузетног значаја, рекао да ће усвајањем овог документа на ту листу бити стављено још 310 српских рукописних и штампаних књига, чиме ће бити утврђено укупно 2.268 драгоцених књига.

Он је објаснио да је списак књига које ће бити придодате листи утврдило Министарство културе у сарадњи са Народном библиотеком Србије, библиотеком Пећке патријаршије и манастира Високи Дечани.

Такође, Брадић је посланицима упутио позив да гласају и за потврђивање Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа и за потврђивање Оквирне конвенције Савета Европе о вредности културног наслеђа за друштво.

Министар трговине и услуга Слободан Милосављевић је на истој седници парламента представио Предлог закона о изменама и допунама Закона о објављивању закона и других прописа и општих аката и о издавању "Службеног гласника" Републике Србије.

Он је истакао да овај документ предвиђа да се потврђени међународни уговори, пресуде Европског суда за људска права које се односе на Србију, укази председника Србије и акти министра одбране убудуће објављују у посебним издањима "Службеног гласника".

Милосављевић је, образлажући Предлог закона о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писма, нагласио да је предвиђено да се припадници националних мањина чији број, према последњем попису, достиже најмање два одсто од укупног броја становништва, могу обратити републичким органима на свом језику, а имају право на то да и одговор добију на свом језику.

Према његовим речима, предложено је да локална самоуправа у равноправну службену употребу уведе језик и писмо националне мањине уколико њени припадници чине до 15 одсто становништва у локалној средини.

Министар је указао на то да предложене измене и допуне Закона о општем управном поступку представљају углавном терминолошко усклађивање закона са правним системом Србије, а њихов циљ је и отклањање неусклађености са Уставом.