Фото: Фонет

Динкић је, образлажући предложени закон посланицима Скупштине Србије, навео да су ове измене предложене у циљу смањења разлика међу регионима, равномернијег регионалног развоја, као и задржавања становништва.

Он је нагласио да су првобитних седам статистичких региона били неједнаки по броју становника, док ће новоформираних пет бити приближно једнаке снаге у сваком погледу, укључујући и број становника, како би били упоредиви.

Према његовим речима, предложеним изменама и допунама Закона о регионалном развоју предвиђено је формирање пет региона уједначених по броју становника, а то су Војводина, Београдски регион, регион Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије и Косова и Метохије.

Задатак ове владе, али и сваке будуће владе биће да смањује разлике у степену развијености региона, рекао је Динкић и објаснио да је значајна разлика у односу на постојећи закон то што неће бити осниване нове агенције и запошљавана нова администрација већ ће постојеће агенције бити акредитоване за нове послове.

Такође, потпредседник Владе је указао на важност успостављања децентрализације у Србији, наводећи да се у том процесу пошло од формирања статистичких региона, при чему је крајње и најбоље решење политичка децентрализација.

Суштина децентрализације је, како је истакао, преношење што више политичке и економске моћи најпре локалним самоуправама, па тек онда регионима.

Србија убудуће треба да тежи моделу регионализоване државе какав функционише у Италији, Шпанији и највећем броју европских земаља, додао је Динкић.

У обједињеном начелном претресу посланици данас разматрају и предлоге закона о изменама и допунама Закона о праву на бесплатне акције и новчану надокнаду у поступку приватизације, о Агенцији за приватизацију и о метрологији.

Динкић је рекао да ће након усвајања измена Закона о праву на бесплатне акције и новчану надокнаду у поступку приватизације грађани моћи да добију бесплатне акције и пре процеса приватизације, док су до сада могли да остваре то право тек шест месеци након приватизације.

Он је прецизирао да ће грађани ове године поред акција НИС-а добити и акције компаније “Телеком Србија”, Аеродрома “Никола Тесла”, као и обједињене акције Акционарског фонда, док ће наредне године добити акције ЕПС-а, чиме ће бити завршена подела бесплатних акција у Србији.

Желимо да ове године поделимо све акције осим акција ЕПС-а, а предуслов за то јесте да се и Аеродром и ЕПС претворе у акционарска друштва како би могла да се одреди номинална вредност акција које ће бити подељене грађанима, објаснио је потпредседник Владе.

ЕПС и Аеродром су, како је нагласио, једина предузећа која неће бити приватизована, а чије ће акције грађани добити.

Према његовим речима, за бесплатне акције до сада се пријавило 4,8 милиона грађана, а то право стекло је и приближно 150.000 запослених у највећим јавним, државним предузећима.

Динкић је навео да ће предложеним изменама закона акције које нису до сада продате из Приватизационог регистра на Београдској берзи бити обједињене са до сада непродатим акцијама Акцијског фонда, после чега ће бити обједињене у Акционарски фонд који ће емитовати бесплатне акције грађанима.

Он је додао да се предложеним решењима укида Акцијски фонд, чији ће запослени прећи у Агенцију за приватизацију, која ће једина убудуће обављати продају државних акција.

Предложене измене и допуне Закона о Агенцији за приватизацију неопходне су с обзиром на то да се укида Акцијски фонд, а Агенција за приватизацију преузима његове досадашње послове, указао је потпредседник Владе.

Овим изменама биће формализовани послови ове агенције, стечајног и ликвидационог управника и продаја непокретности у име и за рачун продавца, напоменуо је Динкић.

Потпредседник Владе је, образлажући Предлог закона о метрологији, рекао да је његово усвајање неопходно ради усклађивања са регулативом Светске трговинске организације и ЕУ.

Према његовој оцени, основни проблем до сада било је то што Дирекција за мере и драгоцене метале обавља и мерење и надзор, што представља сукоб интереса.