Ивановић је у изјави за Радио-телевизију Србије подсетио на то да су у погрому 17. и 18. марта 2004. године албански екстремисти протерали више од 4.000 косметских Срба, етнички очистили шест градова и девет српских села и уништили 35 православних цркава и манастира.

Онај ко је замислио тај погром, постигао је циљ јер не само да се већина људи није вратила него су и отворени преговори о статусу Косова и Метохије, указао је државни секретар.

Он је истакао да се косметски Срби не осећају сигурним, поготово ако долазе индивидуално, а не могу се наговорити да се врате колективно.

Повратак је уско везан за осећај безбедности, рекао је Ивановић и додао да би се тај процес могао интензивирати само ако би привремене косовске институције и међународна заједница урадили оно што су обећали.

Поводом најаве КФОР-а да ће 18. марта, на основу одлуке НАТО, одговорност за заштиту Газиместана званично предати косовској полицији, он је пренео да је на састанку са командантом КФОР-а упозорио на то да постоји неповерење између Срба и Албанаца и да не смеју бити угрожени манастири и српска баштина у покрајини.

Срби неће веровати косовској полицији коју већином чине Албанци, напоменуо је државни секретар и оценио да статус Косова и Метохије још дуго неће бити решен.

У мартовском погрому албански екстремисти су убили осам Срба, двоје се воде као нестали, док је 11 Албанаца погинуло у окршајима с припадницима КФОР-а.

Теже и лакше су рањене 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага, док су уништена 72 возила УН.

Срушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десетине школа, домова здравља, поште, као и 35 православних манастира, цркава и других верских објеката у покрајини, међу њима 18 споменика културе.