Брадић је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да су у оквиру ова 22 манастирска комплекса обновљене цркве, манастирски конаци, богословија и епископска резиденција у Призрену.

Он је прецизирао да се у овом тренутку ради на пет објеката, а три су у поступку јавних набавки, и изразио очекивање да ће и ове године сарадња Републичког завода за заштиту споменика са Унеском бити добра и да ће бити направљен значајнији искорак у обнови Пећке патријаршије и манастира Дечани.

Министар је најавио да ће на састанку Високе комисије Министарства културе бити дефинисана стратегија обнове и заштите споменика на Космету која подразумева акциони план за ову годину, али и анализу активности из претходног периода.

Учињено је много на обнови споменика, нагласио је Брадић и додао да је још важније да ти резултати буду представљени, а наше наслеђе у наредном периоду постане довољно видљиво.

Он је рекао да се заштита односи на зграде и вредности које ти објекти имају, и истакао да треба да се преноси информација о уметничком и историјском значају те баштине, као и о уништавању које их је задесило.

Министар је напоменуо да публикација “Светска баштина – Србија” указује на вредности културне баштине у Србији, али као дела велике баштине света, и оценио да је сада, у још тежим условима након једнострано проглашене независности Косова, потреба за таквом кампањом још већа.

Брадић је навео да ће Србија направити важан искорак представљањем те баштине у земљама које немају или избегавају да имају информације о томе шта представља споменичко наслеђе на Косову и Метохији.

Такође, он је указао и на проблем који се не уважава на прави начин, а реч је о угрожености православних споменика новијег датума, који су рађени на темељима споменика из раног средњег века.

Према његовим речима, поштовање тог наслеђа је нешто што произилази из уважавања континуитета и зато је значајно мапирање и добро представљање и те културне баштине.

Министар је оценио да треба тачно приказати где се налазе најзначајнији споменици и у каквом су стању, како они који су већ обновљени, тако и они угрожени или потпуно уништени.

Средства за обнову којим се тренутно располаже обезбеђена су захваљујући донаторској конференцији Унеска, додао је Брадић и прецизирао да је Русија за ту намену издвојила два милиона долара.

Поводом недавног именовања Димитриса Мосхопулоса за специјалног саветника ЕУ за питање српске културне баштине на Космету, он је изразио очекивање да ће комуникација са њим бити добра и резултирати одговорнијом и ефикаснијом активношћу у домену заштите.

Према његовим речима, у претходном периоду било је покушаја да Албанци културно наслеђе Срба у покрајини употребе за политику креирања новог идентитета, историје и историје уметности.

Министар је истакао да је то фалсификат, и рекао да се покушаји злоупотребе дешавају на међународним конференцијама, колико и у медијском представљању.

Све то сада захтева додатни напор свих институција и представника Србије јер је међународни амбијент донекле измењен, с обзиром на то да је један број држава признао самопроглашену државу Косово, нагласио је Брадић.