Драгин је на конференцији за новинаре потписао уговоре са Прокредит банком, Комерцијалном, Металс и НЛБ континентал банком, Креди агрикол Србија, Хипо-алпе-адрија и Агробанком, АИК, Чачанском и Ерсте банком, КБЦ, Косовско-метохијском, Опортјунити и ОТП банком, Банком Интеза, УББ и ЕФГ банком, Сосијете женерал, Привредном банком Београд и Креди банком Крагујевац.

Подстицање и развој тржишта пољопривредних кредита у Србији стратешке су активности Министарства, које је у кризној, 2009. години изменило два модела кредитирања (краткорочни и дугорочни) са циљем да се тржиште пољопривредних кредита додатно подстакне.

Резултати који су остварени претходне године изузетно су добри, с обзиром на то да је у програму кредитирања активно учествовало 15 банака, одобрено је 23,6 милиона евра дугорочних кредита (приближно 2,3 милијарде динара) и 2,1 милијарда динара краткорочних кредита.

Највише краткорочних кредита имала је Комерцијална банка у укупном износу од 863 милиона динара, а највише дугорочних Прокредит банка у укупном износу од 14 милиона евра (око 1,4 милијарде динара).

Поред ове две банке, веома активне биле су и Хипо-алпе-адрија банка, Банка Интеза, Ерсте, Меридијан, Агробанка и друге.

У 2010. години Министарство ће наставити да подстиче тржиште пољопривредних кредита како би пољопривредници могли да узимају повољне кредите.

Такође, у овој години биће настављено суфинансирање камата код краткорочних кредита како би се снизила каматна стопа, а самим тим и трошкови производње, и створио већи простор за зараду пољопривредника.

Кредити су намењени регистрованим пољопривредним газдинствима – физичким лицима, и могу се користити за набавку инпута у пољопривредну производњу – семена, ђубрива и слично.

Ови кредити се одобравају на период од три, шест, девет или дванаест месеци, а максимални износ повећан је на 900.000 динара. Кредити се одобравају у динарима, а ефективна каматна стопа износи свега 5 одсто на годишњем нивоу.

Поред ових, Министарство пољопривреде је обезбедило још повољније кредите за носиоце складишнице која се издаје у складу са Законом о јавним складиштима.

Законом о јавним складиштима омогућено је да пољопривредници, уместо да одмах по жетви или берби продају своје пољопривредне производе, складиште свој пољопривредни производ у јавно складиште где добију хартију од вредности (складишницу) коју могу да заложе зарад добијања краткорочног кредита.

На тај начин пољопривредник добија неопходна новчана средства кроз кредит, а свој пољопривредни производ продаје онда када процени да је његова цена добра.

Ови кредити намењени су регистрованим пољопривредним газдинствима и то физичким лицима и земљорадничким задругама.

Њихов максималан износ је 1,2 милиона динара за физичка лица и 2 милиона динара за земљорадничке задруге. Каматна стопа на ове динарске кредите износи 3 одсто на годишњем нивоу, а остали услови су као и код редовних краткорочних кредита.

Кредитни потенцијал краткорочних кредита у 2010. години износи приближно три милијарде динара.

Ове године је први пут усвојен двогодишњи програм дугорочног кредитирања за период 2010. и 2011. године, чиме је обезбеђен континуитет у кредитној политици Министарства.

Дугорочни кредити намењени су регистрованим пољопривредним газдинствима – физичким и правним лицима, а користе се за инвестиције у пољопривредно-прехрамбену производњу (изградња објеката, набавка приплодног материјала и пољопривредне механизације и друго).

Модел финансирања дугорочних кредита подразумева да пољопривредницима пословна банка одобрава 60 одсто кредита, а Министарство пољопривреде преосталих 40 одсто, при чему Министарство даје своја средства бескаматно.

На тај начин ефективна каматна стопа, која укључује све трошкове обраде кредита, код ових кредита износи приближно 5 одсто, а може да буде и нижа зависно од тога да ли ће пољопривредницима пословне банке одобравати нижу каматну стопу на средства банке.

Кредитни потенцијал дугорочних кредита за двогодишњи период износи скоро 9 милијарди динара.