Шкундрић, који учествује на дводневном међународном форуму “Предвиђени развој јадранско-балканског подручја” који је данас почео у Горици у Италији, рекао је да је Србија заинтересована за магистрални гасовод “Јужни ток”, подземна складишта гаса, гасне интерконекције са земљама региона, паневропски нафтовод, пројекте у области електроенергетике, као и производњу, транспорт и промет електричне енергије од ширег значаја за јадранско-балканску регију.

Министар, који се данас састао и са министром спољних послова Италије Франком Фратинијем, истакао је да је заједнички интерес земаља јадранско-балканског региона јачање пријатељских односа и узајамне сарадње, која може да убрза реализацију циљева националне развојне стратегије.

Он је нагласио да је Србија заинтересована за убрзање сарадње са Италијом и Аутономном регијом Фурланија-Јулијска крајина, као и са свим земљама јадранско-балканске регије.

Шкундрић је оценио да је посебан печат даљем развоју пријатељских и стратешко-партнерских односа Србије и Италије дат на заједничкој седници влада двеју земаља одржаној у Риму 13. новембра прошле године, у присуству председника Србије и Италије.

Према његовим речима, успостављени модел сарадње између Србије и Аутономне регије Фурланија-Јулијска крајина може да послужи као пример успостављања интензивнијих односа у јадранско-балканској регији.

Министар је нагласио да је Србија заинтересована за регионално повезивање у сектору енергетике, које подразумева стварање стабилног регулаторног и тржишног оквира у југоисточној Европи и ЕУ, како би се омогућило стабилно снабдевање тих земаља енергијом и стварање јединственог правног оквира за трговину електричном енергијом и гасом у региону.

Он је истакао значај унапређења сигурности снабдевања енергентима у региону, побољшања стања животне средине, повећања енергетске ефикасности, употребе обновљивих извора енергије, развоја конкурентног тржишта енергије и коришћења предности економије обима.

Шкундрић је навео да је стратешки циљ Владе Србије који се остварује кроз изградњу гасоводне инфраструктуре сигурност снабдевања природним гасом кроз реализацију пројекта “Јужни ток” и повезивање са гасоводним системима суседних држава ради диверсификације праваца снабдевања, као и изградња подземних складишта природног гаса у Банатском Двору и Итебеју.

Министар је рекао да то истовремено представља испуњење стандарда за придруживање наше земље ЕУ, и нагласио важност повезивања гасоводних мрежа Србије са Хрватском, Румунијом, Бугарском, Републиком Српском, БиХ, Македонијом и Црном Гором.

Према његовим речима, од великог је значаја и изградња паневропског нафтовода од Констанце у Румунији преко Србије, Хрватске, Словеније до Трста у Италији, где би се тај нафтовод прикључио на Трансалпски нафтовод за снабдевање централне Европе.

Споразум о сарадњи Србије и Италије у области енергетике, како је оценио, представља први корак ка реализацији билатералних пројеката и то у области обновљивих извора енергије, производње електричне енергије коришћењем хидропотенцијала Србије на Ибру, Сави и Дрини, као и развоју преносне мреже између двеју земаља.

Шкундрић је најавио да у области инфраструктуре Влада Србије планира да, уз финансијску подршку ЕУ, настави изградњу путне и железничке инфраструктуре кроз Србију, као и да успостави неопходне услове за неометану пловидбу на унутрашњим пловним путевима, а посебно на Дунаву и Сави.

Министар је подсетио на то да је Србија у протеклих неколико година инвестирала више од 200 милиона евра у рехабилитацију железничке инфраструктуре на Коридору 10, при чему је процењено да ће у наредних 10 година бити потребно приближно 3,9 милијарди евра за улагање у ту област.

Према садашњем стању, железничку инфраструктуру у Србији карактерише потреба за модернизацијом још приближно 1.000 километара магистралних пруга, за шта је нашој земљи потребна подршка ЕУ и међународних финансијских институција, указао је Шкундрић.

Када је реч о развојном инвестирању у области интермодалног транспорта, а који има конекције са Јадранским морем и са Средоземљем, он је истакао да је Србија у фази промоције код надлежних институција ЕУ за нови Мултимодални Коридор 11 (друм-железница- море) на релацији Арад–Темишвар–Вршац–Београд–Чачак–Подгорица–Бар–Бари.

Тај коридор би, повезујући паневропске коридоре 10, 4, и 7, директно побољшао транспортне и привредне везе између Италије, Црне Горе, Србије и Румуније, а индиректно и са Русијом, Украјином, Хрватском, Мађарском и Бугарском, закључио је Шкундрић.